Шта смо видјели на фотографијама које је забиљежио свемирски телескоп „Џејмс Веб”

Да ли је узбуђење научника оправдано објашњава астроном Бранко Симоновић.

Низ фотографија које је Наса објавила намјењене су јавности, али оне иза себе крију дубок научни смисао и значење, напомиње Бранко Симоновић, звјездар и популаризатор астрономије у Јутарњем програму РТС-а.

Фотографија која је међу првима објављена представља дио једне огромне маглине на јужном небу која се зове маглина Ета Карине или Маглина у крми.

„То је једно развејано јато и могу се приметити звездородни делови. Дакле, места где настају звијезде. Предност 'Џејмс Вебовог' телескопа је у томе што он снима у доминантном инфрацрвеном дијелу спектра. Ово је снимано и у блиском и у средњем домену, тако да се виде и оне звезде које иначе нисмо у могућности да видимо. И овде сваки детаљ за себе говори јако много”, наглашава звјездар.

Друга слика на којој је представљен „Стефанов квинтет”.

Једна галаксија забиљежена на снимку не припада тој групи и удаљава се брзином од 800 километара у секунди и она је 40 милиона светлосних година удаљена.

„Оно што је занимљиво је динамика која се запажа у детаљима. Ти филаменти гаса који су посљедица гравитационих примских дјеловања, примских таласа, а не термалних таласа. Још једна важна ствар на овим сликама су и позадинске тачкице, што су заправо такође галаксије које су веома удаљене”, додаје Симоновић.

Ове фотографије су састављене од више од хиљаду засебних снимака, напомиње.

Објављена је и фотографија једне планетарне маглине која се зове Јужни прстен и налази се у сазвjежђу Једро.

У овом случају звијезда је на крају свог живота која плиновито, с времена на вријеме, избацује дио своје материје, гас и прашину.

Ту је уочљиво постојање неколико концентричних структура које омогућавају да хронолошки пратимо еволуцију звијезде.

Мисија телескопа „Џејмс Веб” покрива читав спектар тема. Једна четвртина времена свемирског телескопа ће бити посвећена истраживању атмосфера вансоларних планета којих за сада има око пет-шест хиљада потврђених, у потрази за маркерима живота.

Такође, напомиње Симоновић, и на Земљи се припрема читав низ моћних телескопа који ће се прикључити истраживањима.

„У том погледу нас чека веома светла будућност. Многе ствари ће бити потврђене или одбачене, али као што је познато, када затворите једна врата, отворе се нова, тако да ко зна шта нас све очекује”, закључује Бранко Симоновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.