Шта раде мождани импланти и зашто их Илон Маск прави?

GS
Foto: Telegram

Компанија Илона Маска Неуралинк спроводи своја прва испитивања на људима, уграђујући мали чип на површину мозга људи како би им омогућио да директно разговарају са рачунарима.

Шта је Неуралинк?

Неуралинк је 2016. године основао Илон Маск (који такође води SpaceX, Тесла и X, некадашњи Twitter), да би направио интерфејсе између мозга и рачунара: уређаја повезаних са мозгом који омогућавају људима да комуницирају са рачунарима само својим мислима.

Ови уређаји би вам могли омогућити да обављате једноставне задатке као што су тражење информација или извођење сложених прорачуна помоћу рачунара.

У теорији, они би такође могли да створе технолошку телепатију, да врате вид слијепим људима и да омогуће парализованим људима да контролишу протезу и кретање. Маск је у прошлости рекао да би технологија његове компаније могла омогућити људима да формирају „неку врсту симбиозе“ са АИ, пише NewScientist.

Шта је Неуралинк постигао до сада?

Неуралинк је уређај величине новчића и дизајниран је да се имплантира испод лобање, са сићушним жицама које сежу на малу удаљеност до мозга да би очитале неуронске активности.

Компанија је већ спровела тестове на свињама и показала да мајмун може да игра класичну видео игрицу Понг користећи уређај. У мају 2023. Неуралинк је објавио да је добио одобрење за тестирање на људима.

Према Масковом посту који је објавио на X прије неки дан, тестирање је већ почело. Анонимни мушкарац је примио имплантат 28. јануара и „добро се опоравља“, рекао је Маск.

Остали детаљи још нису објављени, а Неуралинк није одговорио на захтјев New Сциентист-а за коментар.

Да ли је ово рађено раније?

Маскова компанија није једина која ради на овој идеји. Многе академске групе и комерцијални старт-апови већ су спровели испитивања на људима и успјели да директно протумаче мождане сигнале у неку врсту излаза.

Тим са Универзитета Станфорд у Калифорнији поставио је два мала сензора одмах испод површине мозга до врата парализованог човјека.

Истраживачи су били у стању да протумаче мождане сигнале особе када је мислила да пише ријечи оловком на папиру и претворе их у читљив текст на рачунару.

Да ли је технологија безбједна?

То је оно што тек треба да се открије. Међутим, према извјештајима, претходни експерименти на животињама Неуралинка нису били успјешни.

Године 2022, Комитет љекара за одговорну медицину, организација за заступање, послала је писмо америчком министарству пољопривреде захтијевајући истрагу о, како је речено, „очигледним кршењима Закона о добробити животиња у вези са лијечењем мајмуна коришћених у инвазивним експериментима на мозгу“.

Ројтерсов извјештај те исте године цитира документе и изворе који указују да су Неуралинкови тестови убили 1.500 животиња, у неким случајевима узрокујући „непотребну патњу и смрт“.

Сваки уређај намијењен људској имплантацији мораће да отклони бројне регулаторне препреке како би обезбиједио да сам уређај, процес инсталације и његова накнадна употреба буду релативно безбједни и да су сви потенцијални ризици добро схваћени.

Када ће Неуралинк бити доступан и колико ће коштати?

Далеко смо од тога да је ово комерцијални производ, а пред нама је много тестирања и акредитација, тако да је рано говорити о томе. Али Маск је јасно ставио до знања да намјерава да комерцијализује технологију. Први планирани производ зове се „Телепатија“ и омогућиће корисницима да контролишу своје телефоне и рачунаре.

Тара Спјерс-Џонс са Универзитета у Единбургу, рекла је Научном медијском центру, непрофитној организацији у Великој Британији, да Неуралинк има велики потенцијал и да бројне истраживачке групе раде на сличним идејама, преноси Н1 Загреб.

„У недавним истраживачким експериментима (који нису повезани са Неуралинком), научници су успјели да имплантирају интерфејсе између мозга и кичме који помажу људима са парализом да ходају, а други радови показују обећавајуће резултате у компјутерима који тумаче мождане таласе и скенирају мозак“, рекла је она.

Такође је додала да „већина ових интерфејса захтијева инвазивну неурохирургију и још увек су у експерименталним фазама, тако да ће вероватно проћи много година прије него што постану доступни“.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана