Шта нам доноси небо у овој години
Они који се професионално баве свемиром имаће много „посла" у 2014. години. Додуше и аматери ће кроз своје телескопе, па и голим оком моћи да виде сјајну Венеру и Марс и два пуна помрачења Мјесеца.
Већ 20. јануара ће Европска свемирска агенција (ESA) пробудити свој сателит Розету из дубоке хибернације, пише Дојче веле. Овај сателит је још 2004. послат у потеру за кометама, пет пута је облетио Сунце, али на великој раздаљини тако да његове соларне ћелије нису могле да прикупе довољно енергије.
Због тога је прије три године Розета „успавана", а сада би требало да крене на свој посљедњи задатак – да на путу око Сунца годину дана прати комету Чурјумов-Герасименко. У новембру ће специјална капсула бити спуштена на комету како би испитала њен састав који, како се вјерује, крије неке одговоре о почецима Сунчевог система прије 4,5 милијарди година. Ово је још једна узданица астронома у покушајима да сазнају неке тајне о настанку Земље и живота на њој.
У мају ће њемачки астронаут Александер Герст путовати на Међународну свемирску станицу гдје ће боравити шест мјесеци. Већ шест година Њемачка није имала астронаута који се толико задржао у свемиру. Претходно је то био Томас Рајтер, који сада руководи одјељењем ESA за летове људи у космос.
Нове „свемирске" силе
Двије мисије ће се у септембру бавити Марсом. Насина летјелица MAVEN ће испитивати атмосферу комшијске планете, а ту негдjе ће бити и Мангаљан – прва индијска мисија до друге планете. То ће послужити Индији као искуство у истраживању свемира, а летjелица ће фотографисати Црвену планету и мапирати њену површину.
Кина се слијетањем своје капсуле на Мјесец у децембру већ етаблирала као нова сила у истраживању космоса. Летјелица Чанге-3, названа по митолошкој богињи Мјесеца, прикупљаће податке читаву годину и посматрати свемир кроз сопствени телескоп. Летјелица је однијела и мали ровер Јуту (у буквалном преводу: Зец од жада) који ће до априла испитивати површину око мјеста слијетања. Још није јасно какве подухвате Пекинг крије у рукаву за ову годину. Вјерује се да ће послати људе на свемирску станицу Тјангонг. Кина дјелује на неки начин изоловано, с обзиром да се Вашингтон и даље противи учешћу ове земље у раду са Међународном свемирском станицом.
Европски хоби-астрономи морају да чекају
Забавно ће бити и онима који небо посматрају из хобија. Посљедње недјеље марта Венера ће бити у максималној западној елонгацији, што значи да ће тада бити посебно добро видљива и голим оком. Моћи ће да се уочи два сата прије изласка Сунца. Одмах затим, почетком априла, Марс ће достићи најдаљу тачку од Сунца и указати се посматрачима са Земље бљештав какав већ годинама није био. А 18. августа ће из наше перспективе Венера и Јупитер бити толико близу да ће дјеловати као један небески објекат.
Ова година доноси два потпуна помрачења Мјесеца и два дјелимична помрачења Сунца. Прво потпуно помрачење Месјеца ће 15. априла моћи да се посматра из Аустралије, Пацифичког простора, Сјеверне и Јужне Америке. Европски љубитељи неба баш немају среће јер ће их заобићи и друго помрачење 8. октобра. Опет ће моћи да се посматра из Аустралије, Пацифика, Сјеверне Америке и дијелова Источне Азије. Мјесец ће први пут делимично заклонити Сунце 29. априла што ће бити видљиво из Аустралије и са Антарктика, па онда поново 23. октобра у чему ће уживати посматрачи из Сјеверне Америке и са крајњег истока Русије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
