Шта је заиста истребило мамуте?
Једна од најконтроверзнијих идеја о праисторијској Сjеверној Америци, која истиче да је удар астероида прије 12.800 година истребио мамуте и десетковао ране насеобине људи, поново је оспорена.
Независни археолози поново су анализирали геолошке материјале који наводно указују на удар и открили да се докази не поклапају са важећим закључком.
Они који подржавају теорију удара, указују на постојање 29 мјеста, од Сјеверне Америке до Европе, који садрже танки слој седимента који наводно датира од пада астероида.
Посљедња студија провјеравала је да ли су узорци тла са поменутих мјеста заиста стари 12.800 година.
Само три од 29 је заиста те старости, саопштили су истраживачи у журналу "Proceedings of the National Academy of Sciences."
За узорке с других мјеста, или нису коришћене уобичајене радиометричке методе, или су много старије или млађе од наводног удара.
"Хронологија се не уклапа", каже вођа тима Дејвид Мелцер, археолог Јужног Методистичког универзитета у Даласу.
Нема сумње да се нешто важно догодило у тој регији прије око 12.800 година. Температуре на сјеверној хемисфери су вртоглаво порасле, а паметни ловци, познати као народ Кловис, нестали су са данашњег запада САД.
Многе велике животиње, попут мамута, истребљене су у том догађају.
Они који и даље вјерују у удар астероида, истичу да су међу доказима и сићушни дијаманти настали од високог притиска услијед удара, као и чађ и угаљ у слојевима тла који су настали од пламена који је изазвао удар.
Противници ове теорије, сматрају да постоје и друга објашњења за постојање тих материјала, а да би удар комете или астероида, сигурно оставио дубљи траг у геолошкој историји, али да доказа за то нема.
Мелцеров тим укључује стручњаке и за сјеверноамеричке Палеоиндијанце.
Они су анализирали оригиналну литературу о поменутих 29 мјеста и провјеравали тачност тврдње да су она стара 12.800 година.
На примјер, глечер у Алберти (Канада), описан је као стар 13.000 година, али је та старост приписана на основу сличних особина са ледником удаљеним 2.600 километара, који је настао од друге ледене површине.
На другим мјестима, радиоугљенично датирање обављано је на узорцима који су прикупљени хиљадама метара од наводног слоја удара.
На плажи Вели у Алберти, датирање је обављано на основу лобање истребљеног муфлона. Међутим, наводни маркери удара, пронађени су у седиментима сасвим другог фосила – лобање коња.
Све те анализе нису могле да докажу да се нешто симултано догодило на свих 29 локација пре 12.800 година, закључио је Мелцеров тим.
"За сада нема доказа ни разлога за прихватање теорије о удару неког ванземаљског тијела", пишу научници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
