Српски науцници открили како ДНК утиче на корону
БЕОГРАД - Научници са Медицинског факултета у Београду спровели су велико истраживање како би открили на који начин ковид утиче на болест и ко има веће шансе да оболи, а резултати су показали да од генетике појединца и отпорности организма зависи како ће човјек одговорити на болест.
Пацијенти са ковидом који су носиоци генотипа са нижом активношћу антиоксидантних ензима и послиједично мањим антиоксидантним капацитетом имају већу подложност за настанак ковида, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације, показало је ово истраживање које је спровео научни тим Медицинског факултета у оквиру Специјалног програма истраживања ковида.
У тексту се наводи да је све записано у генима, а од генетике појединца и отпорности организма зависи какав ће бити одговор на болест, што се односи и на корону, саопштио је Фонд за науку, објављено је у данашњем издању листа “Блиц”.
Резултате истраживања повезаности ДНК и короне препознала је и Свјетска здравствена организација, а српски научни тим је у оквиру пројекта AntionyI-дентифицатион, под вођством проф. др Татјане Симић открио повезаност гена са подложносцћу за настанак ковида, као и појаву тежих облика болести код пацијената.
“Код пацијената корона вирус изазива оксидативни стрес праћен повећаном продукцијом слободних радикала који доводе до оштећења липида, протеина и молекула ДНК. Међутим, наше ћелије поседују одбрамбене механизме у облику антиоксидантних ензима који неутралишу слободне радикале. Гени који кодирају ове ензиме имају различите облике, а различитост гена доводи до различитог одговора на оксидативни стрес. Наше истраживање је показало да пацијенти са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак ковида, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације”, рекла је Симић.
Како је професорка објаснила, пројекат су правили три, четири мjесеца од почетка епидемије.
“Најпре нас је занимало да ли постоје гени које предиспонирају настанак тежих облика ковида, односно, да ли гени утичу на појаву тежих облика ковида. То су врло специфични гени који кодирају ензиме који штите од оксидативног стреса, односно, слободних радикала”, додала је она.
Симић, такође, истиче да се показало да су тежи облици ковида удружени са чешћим облицима ензима, да су одређене генске варијанте повезане са тежим облицима инфекције.
Српски научници су, захваљујући средствима из Фонда за науку, изоловали ДНК из крви више од 500 испитаника и формирали биобанку ДНК која је послужила као материјал за генотипизацију пацијената и контролне групе, а изведено је око 9.000 генетских анализа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
