Срби који су откривали “Божју честицу”
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2012/10/750x500/20121020161010_97380.jpg)
Београд - Вијест да је Европска организација за нуклеарну физику (ЦЕРН) ове године открила постојање нове честице, која би могла бити Хигсов бозом, обишла је свијет, а у екипи истраживача били су и научници из Србије, јавља Танјуг.
Професор Ђорђе Шијачки, научни савјетник Института за физику, објаснио је Танјугу да је основа за истраживања у ЦЕРН-у Велики хадронски сударач (ЛХЦ), а да је у међународној екипи окупљеној око два највећа детектора и већи број истраживача из Србије.
ЛХЦ је акцелератор пречника 27 километара, који се налази стотинак метара под земљом испод швајцарско-француске границе, код Женеве.
- Да би физичари могли да анализирају податке, морају да се направе детектори и постоје четири детектора у ЦЕРН-у. AТЛAС је највећи детектор - рекао је Шијачки, који је дио научног тима који учествује у пројекту AТЛAС.
AТЛAС, што је скраћеница од “тороидни ЛХЦ апарат”, тежак је 7.000 тона и има пречник од 25 метара.
- Он је, грубо речено, као петоспратна зграда - рекао је Шијачки.
Он је напоменуо да све теорије о законитостима које владају у микросвијету треба провјерити експериментално.
У експерименту AТЛAС учествује и група српских истраживача са Института за физику и Нуклеарног института у Винчи.
Руководилац групе српских физичара на експерименту ЦМС ЦЕРН Петар Aџић изјавио је да су AТЛAС и ЦМС два највећа експеримента у физици честица.
AТЛAС и ЦМС, што је скраћеница за “компакт муон соленоид”, завршени су прије двије године и када је велики акцелератор почео да ради, два детектора су почела да скупљају податке, казао је Aџић, професор Физичког факултета у Београду.
- Већ имамо прве резултате - као што знате, ове године смо открили нову честицу и сада покушавамо да утврдимо да ли је то она која се тражи, коју смо предвидели. Реч је, наравно, о Хигсовом бозону - казао је он.
Према његовим ријечима, детектор ЦМС је дугачак, у форми цилиндра, око 20 метара, дијаметра 15 метара, а тежи око 12,5 тона, и један је од најкомплекснијих инструмената који је икада направљен.
Aџић је навео да међународна екипа око тог детектора броји 3.800 људи, међу којима је и српска екипа.
Шијачки је напоменуо да је рад у ЦЕРН-у тако замишљен да нема одлива мозгова јер истраживачи раде неко вријеме у тој организацији, а потом се враћају у своје матичне институције, гдје настављају да раде и преносе знање.
- То је идеална ситуација за земље као што је наша, где постоји велики проблем са одливом мозгова - рекао је он, оцијенивши да је будућност Србије у науци, преносу технологија и контактима с врхунским свјетским истраживачима.
Хигсов бозом, који због карактеристика називају и “Божјом честицом” због улоге у стварању универзума.
Уколико буде дефинитивно потврђено да је новооткривена честица заиста Хигсов бозом, то би било највеће научно откриће у посљедњих 60 година, које би имало далекосежне посљедице у физици.
Постојање ове честице отвара пут ка бољем разумијевању принципа “великог праска” и настанка универзума, па чак и живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.