Совјети су се први спустили на Марс, у инат Америци
Свемирска трка, како је популарно названо такмичење између САД и Совјетског савеза у истраживању свемира, обиљележила је неколико деценија свјетске историје.
Совјетски пројекат М71, М као Марс и 71 као ознака 1971. године, могао је да прошири људско схватање сунчевог система. Упркос готово потпуном неуспјеху мисије, историја ће памтити да је Совјетски савез спустио прву људску летјелицу на Марс.
Научници, разбацани по институтима у Совјетском савезу, френетично су радили како би испунили рокове за лансирање ракете. Наиме, због различите брзине кретања Земље и Марса око Сунца, сваке двије године, права је прилика за лансирање ракете према Марсу, јер су тада двије планете најближе.
1971. године су имали такву прилику. Двије године раније Американци су слетјели на Мјесец и Совјети су били одлучни да их неће опет неко престићи у покоравању свемира. Сигурносни протоколи су занемаривани, рокови су били готово недостижни, али Совјети су чистом упорношћу успјели да лансирају три ракете у мају 1971. године према Марсу. Толики притисак је био да нису тестирали летјелице које шаљу према црвеном сусједу у свемиру.
Совјетски научници планирали су да ће Марс 1 стићи у орбиту око Марса и одатле слати податке о планети. Између осталог, прва сонда требало је да помогне у навођењу друге двије летелице. Марс 2 и 3 би слиједили упутства предводника и спустили сонде и роботе који ће истраживати саму површину планете.
Ствари су кренуле по злу када је Марс 1 експлодирао приликом лансирања. Двије преживеле сонде успјешно су кренуле према црвеној планети. Крајем новембра 1971. Марс 2 се помало неспретно и несрећно срушио на Марс зато што су Совјети погрешно прорачунали удаљеност и потребну брзину за постизање орбите.
Деценијама касније Владимир Генадијевич Перминов, један од водећих научника на совјетским пројектима истраживања Марса, рекао је да жали што прву размјену података о свемиру нису одрадили раније. Наиме, исте те године су Американци дали детаљне податке о Марсовој орбити у размјену за исте совјетске податке о Венери. Перминов је 1999. године за НАСА написао да су могли да избјегну катастрофалне посљедице погрешних прорачуна да су имали те податке прије лансирања сонди према Марсу.
Неколико дана касније, 2. децембра 1971. године, Марс 3 успјешно је слетио на Црвену планету и ушао у историју као прво успјешно слијетање људске летјелице на Марс. Након година труда, бесаних ноћи и сталних пријетњи совјетских власти, научници су били пресрећни.
"Сви уплетени у пројект били смо пресрећни након што смо потврдили да је летјелица успјешно слетјела", испричао је за Ози Арнолд Селиванов, један од посљедњих преживјелих запослених на мисији. Њихова срећа трајала је 14,5 секунди, колико је трајало прво јављање с Марса. У том кратком времену, с Марса је послато 70 линија слике с једне од камера, а Совјетска академија знауке утврдила је да је немогуће идентификовати ишта на споменутој фотографији.
У том кратком јављању, пренио је и неке податке о атмосфери и саставу тла, али Марс 3 се никад више није јавио с површине земљиног сусједа. Претпоставља се да су незабиљежено снажне пјешчане олује тешко оштетиле сонду, која је преживјела само тих неколико секунди.
Селиванов, сада осамдесетогодишњак, испричао је да су ипак успјели да искористе и тај релативни неуспјех мисије. Доспјеле податке су искористили касније како би постали прва држава која је спустила сонду на Венеру и одатле послали прве фотографије.
Примат у истраживању Марса преузели су четири године касније Американци. 1973. године су Совјети послали још четири неуспјешне сонде, а двије године касније су Сједињене Америчке Државе послале двије сонде Викинг, које су успјешно слетјеле на Марс и одатле слале податке. Од тада су Американци послали још пет мисија које су успјешно слетјеле на Марс
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
