Соларни систем је изузетак у нашој галаксији?
„Егзопланете, које најчешће открије амерички телескоп Кеплер, често сусрећемо у нашој галаксији, али их уопште нема у нашем Сунчевом систему који представља својеврсни космички изузетак,“ тврде астрономи на годишњој конференцији Америчког астрономског друштва.
„Нама се Сунчев (Соларни) систем чини нормалан, али нова истраживања планета разасутих око других звијезда указују да је наш кутак галаксије прилично необично мјесто,“ рекао је Џеф Марси, професор астрономије на Универзитету Беркли у Калифорнији.
Научници су открили да више од три четвртине недавно откривених планета изван Соларног система нису уопште налик нама познатим планетима које се врте око Сунца. Умјесто тога, већина су мини-Нептуни - величине Земље, али за разлику од наше планете, састављени су од густог слоја гасова око чврстог језгра, што је отприлике састав Нептуна. То значи, објаснили су научници, да је рецепт прављења планета у другим сунчевим системима пуно другачији од процеса који је резултирао формирањем Земље.
„Ти мини-Нептуни,“ рекао је Марси, „доминирају инвентаром од око 3.000 планета које је пронашао Насин телескоп.“ Егзопланете - планете које круже око звијезде која није Сунце - спадају у двије категорије: планете који су двоструко веће од Земље или нешто мање и имају камено језгро и нешто воде, попут Земље, а постоје и планете два до четири пута веће од Земље који имају камено језгро, али и пуно гасова, као што то има Нептун.
Астрономи су изучили 60 егзопланета мањих од Нептуна и већих од Земље и открили да је једна од три планета мало „пуфнасто“ тијело, које садржи велике количине гаса. Њихов састав значи да су се, за разлику од Земље која се развила релативно касно у историји Сунчевог сустава, те пуфнасте лоптице развиле пуно раније. „Стога те планете морају да буду другачије од Земље, што је супротно ономе што смо очекивали,“ рекао је астроном Литвик, на годишњој конференцији Америчког астрономског друштва (ААС).
Екстрасоларне, вансоларне или егзопланете су планете које се налазе ван Сунчевог система, тј. круже око других звијезда. Иако је постојање ових планета дуго било у домену научне фантастике и претпоставки, крајем 20. вијека су откривене планете ван Сунчевог система, прије свега због напретка технологије и побољшања метода налажења истих. Већина пронађених егзопланета (95%) су гасовити џинови (планете Јупитеровог типа), што не значи да су планете Земљиног типа малобројне у односу на гасовите џинове, већ то је ограничено тренутним начинима налажења планета, па се тренутно фаворизују веће и масивније планете. Претпоставља се да више од 10 процената звијезда сличних Сунцу (класе Ф, Г и К) има планете.
До маја 2013, потврђено је откриће 889 егзопланета, од којих је велика већина откривена индиректним, а не директним посматрањем. Први пут, научници су тврдили да су открили егзопланету 1991. Према њиховим наводима, то је била пулсарска планета, тј. планета која орбитира око пулсара, међутим, касније то откриће није потврђено. Прва потврђена егзопланета је откривена 1995. године, близу звијезде Г-типа 51 Пегаси, која је чак слична нашем Сунцу.
Планета Глиесе 581 е, четврта откривена планета око звијезде Глиесе 581, је наинтересантнији примјер планете Земљиног типа ван Соларног система, јер има масу од свега 1,9 масе Земље, и то је егзопланета по величини најсличнија нашој планети. Планета Глиесе 581 д, која припада истом звјезданом систему, је егзопланета типа Супер-Земље (масе 7 пута веће од Земље) и кружи око своје матичне звијезде у хабиталној зони, гдје вода може бити у течном стању. Открића вансоларних планета чини питање ванземаљског живота још интересантнијим. Неке свемирске мисије имају превасходно за циљ проналажење вансоларних планета (COROT и Кеплер мисија).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
