Шимпанза који је одгајан као човјек на крају умро од сломљеног срца
У контроверзном лингвистичком експерименту из седамдесетих година прошлог вијека, новорођени шимпанза назван Ним Чимпски (пародија имена познатог лингвисте Ноама Чомског) одвојен је од мајке и одгајен искључиво међу људима. У чисто научном смислу експеримент није испао лоше, али по свог главног учесника завршио се трагично.
Циљ експеримента је био да се утврди да ли је језичка способност урођена, односно да ли мајмуни могу да науче да комуницирају људским језиком знакова.
Ним је добро савладао језик знакова каквим се служе глувонеми и омогућио је драгоцене увиде у психологију и лингвистичке способности наших најближих сродника. Али, упркос чињеници да га је Стефани Лафарж у свом породичном дому у Њујорку подизала једнако као и своје седморо дјеце, а као бебу га чак и неколико мјесеци сама дојила, ипак није постао више налик човјеку.
Када је почео полно да сазрева, постао је љубоморан на супруга Ла Фаржове и правио је хаос у њиховом породином домаћинству, тако да је морао да буде пресељен на Универзитет Колумбија.
У међувремену је живио у духу седамдесетих: уживао је у брзој вожњи, пио пиво, повремено пушио марихуану и потао медијска звијезда, појавивши се чак и на насловној страни престижног Њујорк тајмса.
На Универзитету га је чекао много мирнији живот, посвећен науци. Под вођством суденткиње психологије Лауре Петито савладао је на стотине нових језичких знакова, али је са даљим одрастањем мијењао и ћуд.
Мада још весео и првржен блиским особама, постајао је агресивнији. Напао је неколико људи који су га обучавали, а саму Петитову је ујео толико јако да су морали да јој ставе 37 копчи.
Херб Терес, професор психологије на Универзитету Колумбија који је све вријеме руководио експериментом, у том тренутку је одлучио да га врати на Институт за проучавање примата у Оклахоми, одакле га је узео као младунче.
Први пут суочен са припадницима сопствене врсте, Ним је био збуњен и уплашен и имао је великих проблема да се прилагоди. Полако се навикавао уз помоћ његоватеља Боба Ингерсола, свог омиљеног тренера и друга у игри, али ствари су поново кренуле лошим током.
Институту је нестало новца, па је Ним смјештен у једну институцију у Њујорку, гдје је држан у тијесном кавезу и подвргаван експериментима. Захваљујући његовој медијској популарности, формирао се покрет који је тражио да буде пуштен на слободу, те је завршио на Блек Бјути ранчу у Тексасу, уточишту за напуштене и злостављане животиње.
Без пријатеља међу шимпанзама и људима, ту је живио изолованим и усамљеним животом, уз повремене провале беса и агресивности. Угинуо је у 26. години, далеко испод очекиваног животног вијека за шимпанзу, који износи и до 60 година. Томе су сигурно допринијели чести стресови, али његов тренер и друг у игри Боб Ингерсол сматра да је умро прије свега од сломљеног срца, због одвајања од људи које је волио.
То мишљење је изнио и у новој документарној ТВ серији, која од 20. децембра почиње да се приказује на каналу HBO.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
