Седам деценија од смрти Николе Тесле

Посљедње године живота Никола Тесла провео је повучено, дружећи се највише са голубовима.

Тесла је 12. јануара 1943. сахрањен на њујоршком гробљу, послије опијела служеног у Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну.

Опијело је тада у име Српске православне цркве у САД служио прота Душан Шуклетовић, старјешина храма Светог Саве, док је њујоршки бискуп Менинг служио уводну и посљедњу молитву на енглеском језику.

У Музеју Николе Тесле у Београду налази се око 160.000 оригиналних докумената, више од хиљаду публикација (књига и часописа) и више од 1.200 историјско-техничких експоната.

У Музеју се налази и стилизована урна са Теслиним посмртним остацима.

Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. године уписана у регистар Унеска “Памћење свијета”.

Теслина заоставштина допремљена је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог насљедника проглашен његов нећак, југословенски дипломата Сава Косановић.

Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, тада Војна граница у оквиру Аустрије.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија).

Његова мајка Ђука подстиче из, такође, свештеничке породице Мандић из околине Грачаца.

Школовање је започео у родном Смиљану, наставио у Госпићу и Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају.

Прије 1884. године, када се запутио у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију је фирму радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

У Едисоновој фирми остао је мање од годину дана и већ 1885. основао је у Њујорку властиту компанију “Тесла”, када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизмјеничне струје - иновација која је преобразила свијет.

Едисон је био велики противник Теслиног изума, пошто је у производњу једносмјерне струје претходно уложио велики капитал.

Тих година се у новосадском “Бранику” појавио први текст, на српском, о Теслиним изумима.

Аутор текста назива га тада “српски Едисон”.

У Европу из САД Тесла је одлазио у два наврата, а у јединој посјети Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године.

Током посјете у свечану аудијенцију примио га је тадашњи краљ Србије Александар Обреновић, и том приликом добио је Орден Светог Саве другог степена.

Теслиним именом названа је мјерна јединица за магнетну индукцију.

У Хотелу “Њујоркер” овог викенда одржава се Тесла - меморијална конференција којом ће бити обиљежено 70 година од смрти великог научника у хотелу гдје је провео посљедњих десет година живота и преминуо на Божић, 7. јануара 1943. године.

Међу учесницима конференције биће и Метју Инмен, блогер и стрип аутор који је помогао да се у рекордном року прикупи 1,3 милиона долара за откуп Теслине лабораторије Варденклиф на Лонг Ајленду, која би требало да буде претворена у научни центар.

Сам Тесла био је извор инспирације бројним књижевницима, филмским и другим умјетницима.

О њему су написане бројне књиге, а на великом платну играли су га многи - од Дејвида Боувија до Џона Си Рајлија.

Тренутно је у припреми филм “Тесла, владар свијета”, гдје би чувеног научника требало да игра Кристијан Бејл.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.