САД: Хиљаде људи умире због грешке љекара

„Од лијечења у болници очекујете да вам буде боље. У алармантном броју случаја, међутим, није тако. Лијечење чак може и да буде фатално."

Ово је порука америчких медија поводом растућег броја љекарских грешака у САД. Док америчко здравство води уредну статистику о пропустима о лијечењу, у Србији она не постоји или се у појединим случајевима добија „на мишиће". Тако се зна да је прошле године од инфекција бактеријом клостридијом умрло 29, а ове године – 16 особа. Ријеч је о пацијентима који су у болницу стигли на уградњу вјештачког кука, због инфаркта или проблема са бубрезима, а главе им је дошла болничка инфекција која је већ искомпликовала њихову хроничну болест. Због касног препознавања, вирус „западног Нила" однио је и ове године 35 живота – више него било гдје у Европи.

Донедавно су медицински званичници у САД вјеровали да због љекарских грешака сваке године умире око 98.000 људи, међутим, нови извјештај шокирао је све – чак 440.000 пацијената годишње умире због грешке љекара. Ово је једна шестина укупног броја свих умрлих, па тако љекарске грешке избијају на треће мјесто међу водећим узроцима смрти у САД, пише Политика.

Када би пацијенти бирали болнице према томе колико су безбједне, а то би могли тек када би се без прикривања објављивали и подаци о броју пропуста који се догоде током лијечења – болнице би постајале сигурније мјесто за лијечење. Теоретски, доћи до ових информација не би требало да буде проблем – али у Америци. Болнице су тамо почеле озбиљније да прате ове грешке од 2000. године. Владин Центар за медицинску бригу и помоћ их скупља у области оцјене квалитета установа од 2003, а од 2005. налазе се и на сајту, па болнице могу међусобно да се упоређују.

Колико се у Србији зна о љекарским грешкама?

Од децембра 2004, када је у Србији одржана прва конференција о унапређењу квалитета здравствене заштите, постоји статистика само о нежељеним догађајима – пацијентима који су у болници пали са кревета, добили ране од лежења или имали тромбоемболију. Зато, данас нико у Србији не зна колико се пропуста направи у здравственом систему. До данас нисмо успели да направимо ни ранг-листу здравствених установа.

Правница и секретар Удружења за медицинско право, Хајрија Мујовић-Зорнић каже како се, према притужбама грађана на здравство, може претпоставити да има више љекарских грешака или да се сада о њима више прича. Међутим, помијешани су медицински и правни критеријуми љекарске грешке: неке грешке имају правни значај, док су остале ирелевантне са становишта права.

Директорка Љекарке коморе Србије, др Татјана Радосављевић одбија да лицитира да ли у Србији годишње имамо 1.000 или 2.000 љекарских грешака (чак је и Хрватска признала евиденцију грешака од 1.600 годишње).

– Не могу никакву чак ни процену броја грешака да наведем. Немамо статистику, јер доказивање код нас споро и дуго траје. а немамо ни обавезујуће протоколе о лечењу – каже Радосављевићева.

Др Градимир Драгутиновић, савјетник директора Клиничког центра Србије и радиолог, каже да, наравно, и наши љекари греше.

– То апсолутно више није никакав табу, али о бројевима не говоримо, јер грешке нису толико честе, чак ни да би се појавиле у таблоидима. Наши доктори имају одређене компликације, али захваљујући томе што су врхунске установе попут КЦС-а приступачне пацијентима, ове грешке могу да се исправе – каже др Драгутиновић.

У посљедњем извјештају  националног Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" наводи се да у другој половини 2011, као ни током цијеле 2012. године ни у једној болници није урађена ниједна операција на погрешном пацијенту или на погрешној страни тијела или органу. У институтима и клиникама наведено је да је до компликација у давању анестезије забиљежена по стопи од 2,2 на 1.000 пацијената, а да стопа операција поновљених у истој регији износи девет.

У Енглеској 69 заборављених тијела приликом операција

Скоро 150 пацијената у Енглеској остало је оштећеног здравља послије грешака које никако не би требало да се догађају у болницама, а међу њима су пацијенти којем је погрешно оперисано срце, или жена којој су грешком уклонили јајовод умјесто слијепог црева. Угледни британски часопис „Гардијан" објавио је најновију статистику Националне здравствене службе, критикујући без милости болнице у којима се то догодило, прецизно набрајајући појединачне случајеве и грешке.

У овој статистици наводи се чак 148 медицинских пропуста у шест мјесеци. Забиљежено је 69 случајева заборављених објеката у тијелу пацијента. У једном случају заборављене су бургије коришћене у ортопедској операцији. Статистика је указала и да је код 37 пацијената оперисан или лијечен погрешан дио тијела. Тако су четири пацијента прошла са операцијом погрешног зуба, један са погрешно оперисаним прстом на нози, једном је ињекција дата у погрешно око, док су најдрастичнији примјери грешке у случају жене којој су отклонили погрешни јајовод због ванматеричне трудноће, а друга жена је прошла још горе. Умјесто слијепог црева отклонили су јој јајовод. Уредно су забиљежили и да је један пацијент грешком био подвргнут операцији на срцу.

У једном случају, пацијент је умро због грешке на монитору који је показивао ниво кисеоника, док је једна жена умрла због тешког крвављења, послије царског реза. Погрешан имплантат или протеза завршиле су у тијелу 21 пацијента. Седморо пацијената је добило погрешну дозу хемотерапије, а петоро је умрло или претрпјело озбиљна оштећења послије уградње тубуса којим су храњени.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.