Русија: Како нисмо на вријеме видјели метеор?
Звjездана лопта пролjетела је небом изнад региона Челабинск у Русији ломећи прозорска стакла, рушећи кровове и повређујући стотине. С обзиром да је у питању био један од највећих метеора који су погодили Земљу, како га нисмо примjетили на вријеме?
Одговор на ово питање могао би да има Ејми Мајнзер, научник који ради за NASA-у на пројекту који прати Објекте блиске Земљи, и један од главних истраживача на сателитском пројекту за мапирање свемирских објеката NEOWISE.
„Врло брзо сакупљамо податке о метеору из Русије. Он је био прилично мали – свега 15 метара у пречнику и то је главни разлог зашто га нисмо детектовали. Овај објекат није био примjећен раније зато што је његов сигнал био јако слаб и није био видљив осматрачима. До сада смо успjели да откријемо све велике астероиде, скоро 90 одсто њих са пречником већим од једног километра је на вријеме детектовано, али и даље морамо да радимо на томе да на вријеме приметимо и мање објекте”, тврди Мајнзер.
Иако се чинио великим, метеор који је погодио Русију био је релативно мали. Врло је вјероватно да ће слични објекти поново погодити Земљу без упозорења само зато што постојећи сателити „чешљају” небо у потрази за великим објектима који потенцијално могу да збришу цијелу државу или континент.
„NASA константно тражи начине да побољша своје осматрачке способности, један од примјера за ово јесте и пројекат NEOWISE. Програму је до сада неколико пута увећан буџет, тако да је то добра ствар”, додао је Мајнзер.
Један од начина на који овај пројекат помаже у борби са страним тијелима јесте његова способност да мјери објекте који су превише мрачни за друге телескопе. Врло често процјењујемо величину астероида и метеора на основу њихове рефлексије, али проблем постоји код великих објеката који су прилично тамни и због тога се од њих одбија јако млао свјетлости.
„Сви су примјетили да снимци начињени у Русији приказују објекат који се креће из правца излазећег Сунца, што значи да би он био изгубљен због одсјаја свјетлости. Објекти у орбити или у близини Земљине атмосфере могу да нам се приближе из “мртвог угла”, чак и када их тражимо у близини Сунца. Открили смо астероид 2008 TZ3 ван наше лунарне орбите неких 20 часова прије удара, а он је био пречника свега 3 метра. Није увијек случај да су превише мали да би их детектовали већ због тога што их је тешко примјетити. Требало би нам много више телескопа за претрагу како би чешће скенирали небо и били у прилици да ухватимо све што долази ка Земљи”, мишљења је Стив Ларсон, још један од научника који ради на пројекту НЕО.
Иако свемирске агенције посматрају небо у нади да ћемо имати неколико године предности прије него што наредни метеор поново уђе у нашу атмосферу, врло је вјероватно да ће се ситуације попут оне у Русији дешавати и даље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
