Револуционарно откриће: Пронађена Анђеоска честица
Осамдесет година након што је први пут предложено њено постојање, научници са Универзитета у Стенфорду пронашли су Анђеоску честицу, која истовремено постоји као материја и антиматерија.
Антиматерија је супстанца која се састоји од елементарних античестица, за разлику од „обичне" материје која је састављена од елементарних честица.
Свака елементарна честица се одликује неким особинама (маса, наелектрисање, спин...) које је разликују од осталих честица.
За сваку честицу постоји и одговарајућа античестица, чије су неке особине, попут масе или спина, једнаке, а друге особине, попут наелектрисања или магнетног момента, супротне.
Истраживачи су дуго сматрали да би се материја и амтиматерија, у случају да се ‘сретну’, међусобно поништиле, при чему би ослободиле велике количине енергије у облику гама зрачења или других честица.
Али 1937. године, италијански физичар Еторе Мајорана указао је на могуће постојање типова честица које су саме себи античестице. Назвао их је фермиони.
Физичари су сада први пут у историји пронашли доказ њиховог могућег постојања.
"Ово откриће означило је крај једног од најинтензивнијих истраживања у фундаменталној физици, дуго 80 година", рекао је професор Шученг Џанг са Стенфорд универзитета.
Да би доказали постојање фермиона, научници су морали прво да пронађу ‘квази-честице’.
Упркос томе што се квази-честице не понашају као честице у природи, уклапају се у математички модел неоходан за постојање мајоранфермиона.
Научници су у оквиру експеримента у вакуумској комори смјестили на два танка филма квантне материјале – суперпроводник и магнетни тополошки изолатор – и кроз њих спровели електричну струју.
Горе је био смјештен суперпроводник, док се на доњој страни налазио тополошки изолатор, који спроводи струју само на својој површини или ивицама, али не и у средини.
Спајање ове двије материје довело је до стварања суперпроводног тополошког изолатора, који је навео елекроне да се крећу на један начин на једној ивици, а на супротној ивици на други начин.
Научници су затим превукли магнет преко материјала, што је прво довело до успоравања електрона, онда до њиховог заустављања, а на крају и до мијењања њиховог правца.
У одређеном тренутку у оквиру овог процеса појавиле су се квази-честице, које су се у паровима издилазе из суперпроводних слојева у путовале ка ивицама тополошког изолатора, баш попут електрона.
Уколико фермиони заиста постоје, могли би да доведу до великој пробоја на пољу кватног рачунарства, и настанка компјутера неколико десетина пута бржих од оних које данас користимо, преноси Даилy Маил.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
