Радозналост на Марсу - дан други

Агенције
Радозналост на Марсу - дан други

Послије успјешног слијетања ровера "Кјуриосити" на површину Марса и првих црно-бијелих снимака у ниској резолуцији овог историјског подухвата, NASA је почела са емитовањем квалитетнијих фотографија насталих током слетања, као и првих снимака површине Црвене планете.

Слетање "Радозналости" на Марс у понедjељак ишло је у минут по плану: у 7.22 ровер је ушао у атмосферу Марса, у 7.30 часова отворио се падобран који је летјелицу успорио са брзине од 21.240 км/час до потпуног заустављања, а у 7.31 - уз одушевљење у контролном центру NASA, капсула "Кјуриосити" спустила се на Марс.

Према сигналу који је стизао са компјутера, све је протекло у најбољем реду и мисија истраживања Црвене планете могла је да почне. Прве хи-рес фотографије биће доступне тек за неколико недјеља.

Слијетањем ровера "Кјуриосити" (који често називају и MSL - Mars Science laboratory) на Марс, почиње досад невиђено двогодишње научно истраживање у потрази за доказима о постојању живота на тој планети.

Ровер је опремљен посебном плутонијском, нуклеарном батеријом која би требало да буде дуговjечнија од соларних ћелија које су коришћене у ранијим мисијама и требала би да издржи барем неколико година.

С удаљености од 248 милиона километара, у лабораторији "Jet Propulsion" у Пасадени акцију је пратило 1400 научника, инжењера и гостију, а још пет хиљада људи судбину сонде "Кјуриосити" пратило је у оближњем Технолошком институту.

"Кјуриосити" је опремљен "очима" сензорима/камерама које гледају и анализирају Марсову површину. Опремљен је "ушима" путем којих слуша наређења која долазе из NASA. "Радозналост" има и бројна "уста" којима може да анализира стијене и прашину коју ће усисати и хемијски анализирати.

Такође може да буши стијене како би извукла материјал наталожен у доњим слојевима. То је посебно важно како би се пронашли органски молекули које би можда могли бити уништени на површини. "Кјуриосити" је робот, али више дјелује да је "прави" научник: скептичан је, изводи експерименталне контроле и више пута провјерава сваки резултат. Има и једну велику предност у односу на људе – отпоран је радиоактивне и токсичне материје...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана