Птице имају нешто важно да нам кажу
Научници су представили до сада најдетаљније "продично стабло" птица, засновано на генетским подацима 48 врста. Њихов циљ је био да покажу како су птице настале и како су се развијале након нестанка диносауруса.
Рад истраживача из 20 земаља расвјетљава еволуцију модерних птица и открива њихове генетске карактеристике као што су пој, безубост, шароликост перја и вид у боји.
Научници су дешифровали геноме 45 врста птица и анализирали геноме још три врсте, који су раније секвенцирани. Тиме су покрили готово све живе птичје групе: пингвине, соколове, орлове, дјетлиће, сове, супове, пеликане, ждралове, вране, корморане, голубове, патке, кокошке, ћурке, нојеве, фламингосе, кљунороге, колибрије, зебе, гњурце, чиопе па чак и бјелогрле тинаму.
"Саставили смо добро ријешено породично стабло птица и пружили јасну слику како су модерне птице настале и еволуирале", изјавио је генетичар Гуођие Џанг из BGI центра за истраживање генома у Шенџену и Универзитета у Копенхагену.
Научници вjерују да су птице еволуирале од малих, пернатих диносауруса. Најранија позната птица, "archaeopteruy", живела је прије 150 милиона година.
Истраживачи напомињу да је већина птичјих врста из доба диносауруса нестала током масовног изумирања изазваног пре око 65 милиона година ударом астероида о Земљу.
"Птице су диносауруси. Оне су једини род диносауруса који је преживио масовно изумирање", рекао је Ед Браун, професор биологије на Универзитету Флориде.
Анализа је била усмјерена на групу познату као неоавес којом је обухваћено готово свих 10.000 и више данас познатих птичјих врста. Њена еволутивна експлозија трајала је 10 до 15 милиона година након масовног изумирања, које је отворило бројне еколоше нише које су дотад заузимали други диносауруси и летећи рептили (птеросаури).
Током овог "великог праска" настало је 95 одсто данашњих птица, казао је Ерих Џарвис, неуробиолог са Дјук Универзитета.
Велике птице нелетачице попут нојева су најстарија грана у породичном стаблу. Научници су навели да је геном кокошке вјероватно најближи од свих осталих врста претку птица.
Истраживачи су установили да је птичји пој еволуирао независно код птица пјевачица, папагаја и колибрија и показали да је скуп од око 50 гена који се доводи у везу са птичјим пјевањем сличан скупу гена од ког зависи људски говор.
Испоставило се, такође, да су крокодили птицама најближи рођаци, те да је њихов заједнички предак живио прије 240 милиона година, а да су фламингоси ближи голубовима него пеликанима.
Истраживање је објављено у часопису "Science". Више детаља можете прочитати ОВДJЕ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
