Пси и људи су заједно еволуирали?

Aгенције
Пси и људи су заједно еволуирали?

Пси су много више од човјекових најбољих пријатеља. Они су можда и наши сапутници на еволутивном путовању, показала је нова студија, а пренијеле су агенције.

Истраживањем је утврђено да су пси одвојили од сивих вукова прије око 32.000 година, а од тада су мозгови и органи за варење домаћих паса еволуирали на сличан начин као људски.

Открића упућују на древно поријекло припитомљавања, старије него што се раније мислило.

Такође, она упућују да је окружење највише утицало на еволуцију човјека и паса.

- Припитомљавање се обично повезује са великим повећањем густине становништва, а та ‘гужва’ највише је утицала на промене обе врсте - пише у извештају објављеном у журналу Nature Communications.

Прво припитомљавање

Није познато када су се вукови трансформисали у најбоље човjекове пријатеље, па је тај датум предмет оштре дебате.

Древна лобања слична псећој откривена у Сибирским планинама указује да су први пси припитомљени пре 33.000 година и то из редова сивих вукова.

Међутим, генетска анализа показала је да су у Кини пси одомаћени прijе “свега” 16.000 година.

У сваком случају, већина истраживача се слаже да пријатељство људи и паса траје барем 10.000 година.

Неке студије упућују да су дивљи пси на југу Кине први који су постали “домаћи”.

Како би боље разумели овај процес, Гуо донг Ванг, истраживач генетике на Кинеској академији наука и његове колеге анализирали су ДНК четири сица вука, три оригиналне кинеске расе паса и њемачког овчара, белгијског малиноа и тибетанског мастифа.

ДНК упућује да су се сиви вукови одвојили од оригиналних паса прије око 32.000 година.

- Кинески пси можда представљају карику која је недостајала у описивању припитомљавања - кажу научници.

Од тад, псећа еволуција текла је постепено и није било значајних наглих промјена у броју паса у то вријеме, што значи да су они постепено припитомљавани, након много година лешинарења.

Паралелна еволуција

Научници су поредили коресподентне гене код паса и људи и открили да се и једна и друга врста подвргла сличним промјенама гена одговорним за варење и метаболизам, попут оних који одређују пренос холестерола.

Ове промјене посљедица су драстичне промјене у уносу биљне односно хране животињског поријекла.

Тим је такође открио да је и еволуција одеђених дијелова мозга такође текла паралелно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана