Протоеламитско писмо - загонетка старија од 5000 година

Британски стручњаци за древну писменост објавили су да су на корак од разумијевања најстаријег недешифрованог писма на свијету, познатог као протоеламитско, старог преко 5000 година.

"Мислим да смо коначно на прагу открића", рекао је Џејкоб Дал, професор на Оксфорду, руководилац Факултета оријенталних студија.

Овај оптимизам темељи се на високотехнолошком уређају који глинене плочице снима из различитих углова, након чега се ствара јединствена слика. Ова технологија омогућава најдетаљније високо-квалитетне фотографије урезаних симбола.

"Квалитет фотографија је невјероватан. Већ 10 година дешифрујем овај систем, а са овом новом технологијом мислим да ћемо коначно успјети у томе."

Протоеламитски знаковни систем коришћен је у кратком периоду, између 3200. и 2900. године п.н.е, у раном бронзаном добу. на подручју данашњег јужног Ирана.

Протоеламитски период започео је у моменту када је град Суза (каснија пријестоница Елама) дошла под утицај култура са Иранске висоравни. Суза је један од најстаријих градова у регији и свијету. Најстарије урбане структуре у околини датирају из 4000. п.н.е, док су рурални остаци много старији.

Еламитски језик је временом ишчезао, иако је био један од званичних језика у Персијском царству. Помиње се на Даријевим записима у Бехистуну, као и на тројезичним натписима у Персеполису.

Протоеламитско писмо коришћено је на врло широком подручју. Најзначајнија колекција ових записа чува се у Лувру. Сви ранији покушаји декодирања су пропали.

Џозеф Дал са Оксфорда досад је дешифровао око 1200 засебних симбола, али је и даље много тога непознато. Највећа препрека је комплексност самог знаковног система. Велики број симбола представља загонетку, а још нијесу дешифроване ни основне ријечи попут "крава" и "стока".

Дал напомиње да се записи тешко дешифрују и због тога што су изворни текстови пуни грешака - што отежава обликовање конзистентних образаца. Он сматра да нијесу постојала ни устаљена правила, због чега се не може очекивати ни тачност у писању. Протоеламитски знаковни систем је временом постао врло искварен, да би затим потпуно нестао из употребе и то након само триста година (око 2900 п.н.е).

Дал појашњава да се поруке на глиненим плочицама односе на приходе и на власништво над земљом. Ријеч је о пољопривредној заједници, која је имала своје владаре, испод којих је долазио средњи слој моћника, док су се на самом дну друштвене љествице налазили радници који су били сурово третирани.

Владари су носили титуле које су јасно одражавале њихов статус. На примјер, назив "господар стотине" означавао је човјека који је под својом контролом имао стотину људи.

Главна прехрамбена намирница ове цивилизације био је јечам. Од њега су спремали неку врсту каше, а пили су и јечмено пиво. Потчињени радници добијали су хране довољно тек за преживљавање, док су богатији друштвени слојеви уживали у јогурту, сиру и меду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.