Пронађени остаци новооткривене људске врсте: Човек змај мијења причу о људској еволуцији
Кинески истраживачи открили су фосил лобање која би могла да припада потпуно новој врсти човјека, што би потенцијално могло да промијени погледе научника на то како је еволуирала наша врста.
Научни тим тврди да је то наш најближи еволутивни сродник међу познатим врстама древних људи, као што су неандерталци и хомо еректус, преноси ББЦ.
Истраживачи су објавили да је фосилизирана лобања, стара најмање 146.000 година, лежала скривена у напуштеном бунару у Кини пуних 88 година гдје ју је 1933.године оставио радник који ју је открио на градилишту током јапанске окупације.
Он је сакрио на дну породичног бунара, а прије него што је умро повјерио се својој породици и тако је на крају лобања доспијела у руке научника.
Истраживачи су нову врсту назвали Хомо лонги, који је добио и надимак „Човјек змај” по подручју око ријеке Лонг (Змај) на сјевероистоку Кине гдје је и откривена, а њена анализа објављена је у три рада у часопису „Иновејшн” (The Innovation).
Један од водећих британских стручњака за еволуцију човјека, професор Кристофер Стрингер палеоантрополог из Природњачког музеја у Лондону и коаутор два од три рада о Човеку змају, био је члан овог истраживачког тима и он сматра, да је што се тиче фосила у посљедњих милион година, ово један од најважнијих који су до сада откривени.
„Пронашли смо нашу давно изгубљену сестринску лозу”, мисли и Сијун Ни, коаутор студија и палеоантрополог при Кинеској академији наука.
Истраживачи тврде да је лобања припадала Хомо лонгију, прилично високој одраслој особи. Тврде да је имао равне образе и широка уста. Са лобање недостаје доња вилица, али истраживачи на основу горње вилице Човека змаја и других фосилизираних људских лобања закључују да није имао изражену браду. Кажу и да му је мозак био око седам одсто већи од мозга данашњих људи.
Научници вјерују да је Змајев човјек био јаке физичке снаге, али се мало зна о томе како је живио, јер је његова лобања уклоњена са мјеста на којем је пронађена,а то значи да тренутно не постоји археолошки контекст, попут каменог оруђа или других елемената културе којој је припадао.
Многе загонетке још увијек остају неријешене из ове фазе људске историје посебно у источној Азији. Током посљедњих неколико деценија, палеоантрополози су пронашли бројне фосиле, који имају неке особине због којих изгледају попут наше врсте и друге одлике које сугеришу да припадају негдје другде.
Води се жестока научна расправа о томе да ли ови остаци представљају примитивне примјере хомо сапијенса, неандерталаца, људске групе зване Денисовци, окткривене у Денисовој пећини у Русији, или су они у потпуности нешто друго.
Сијун Ни вјерује да ће се расправе на ову тему наставити и сматра да је то добро јер баш због тога што се научници не слажу наука напредује преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
