Пронађен ген чији недостатак изазива шизофренију!
Берлин - Ризик од шизофреније обично износи један одсто, али на сјеверу Финске та болест се јавља три пута чешће него било гдје у свијету - истраживачи тврде да су пронашли ген чији недостатак може да изазове тај психички поремећај, преносе агенције.
У једној области у Финској, иначе омиљеном скијашком центру, постоје забачене руралне општине које је у 17. вијеку основало 40 породица, каже Арно Палоти, генетичар на Институту за молекуларну медицину у Хелсинкију.
Свих 20.000 становника, који данас тамо живе, потичу из тих породица.
- Отишли смо у област у којој се болест чешће јавља и гдје је генетска позадина необична. Тамо смо имали јединствену прилику да боље истражимо и схавтимо шизофренију - објашњава он.
Палоти је са својим колегама у генотипу тамошњих становника трагао за генима који, у поређењу са другим људима, чешће недостају.
Пронашли су један: ген “ТОП 3 бета”.
Захваљујући том гену тијело може да произведе истоимени протеин.
Он утиче на генетски материјал у ћелији, а очито и на развој психичких поремећаја у мозгу.
Људи без тог гена и протеина чешће оболијевају од шизофреније, не само у Финској, него широм свијета.
- Тај ген никада не бисмо пронашли да смо истраживали људе различитог етничког поријекла у великим градовима - напомиње Палоти.
Особе са шизофренијом пате од халуцинација, њихов говор и мисли су неповезани.
Ако се болест дијагностфикује рано, док се пацијенти још нису потпуно повукли у свој свијет фантазија, лијекови могу да помогну.
Научници су се питали зашто је баш тај ген повезан са шизофренијом.
И онда је стуигло електронско писмо.
Биохемичари са Универзитета “Вирцбург” већ годинама истражују тај ген и његов протеин.
Били су одушевљени када су на интернету сазнали за Палотијево откриће.
Два истраживачка тима одлучила су да убудуће сарађују и пореде податке. Коцкице су се склопиле: ако у једној ћелији недостаје протеин “ТОП 3 бета”, драматично расте вјероватноћа од оболијевања.
Научници планирају да убудуће открију и шта се тачно дешава у ћелији када нема протеина и зашто онда ти процеси могу да изазову шизофренију.
Оно што ген такође чини интересантним јесте његово директно “сусједство”: дио је веће групе гена.
Један од његових “партнерских гена” јесте ген ФМРП – и то утиче на психички поремећај по имену “синдром фрагилног икс” - наводи “Дојче веле”.
Ријеч је о менталном поремећају, који се, између осталог, испољава и у аутизму.
У спектру психичких поремећаја који су научници дефинисали шизофренија и аутизам налазе се један наспрам другом.
Зависно од тога који од та два протеина недостаје у ћелији долази до једног или другог поремећаја.
Обје болести тиме би генетски биле једна с другом повезане и тиме се често заједно појављивале.
Најновија истраживања потврђују ту теорију.
Постоје подаци који нису објављени, а који показују да “синдром Фрагилног икс” представља фактор ризика за оболијевање од шизофреније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
