Превазишао очекивања – како је „Џејмс Веб“ одушевљавао сликама из дубина свемира током 2022.
Прошло је мало више од годину дана од лансирања свемирског телескопа „Џејмс Веб“. За то вријеме, захваљујући најмоћнијем телескопу који је икада послат у свемир, видјели смо бројне фасцинантне снимке које је направио, на којима су приказани раније невиђени призори из дубоког свемира а научна заједница и јавност – проширили су своје астрономско знање.
Крајем новембра 2015. године започета је монтажа сегмената главног огледала, која је завршена је почетком фебруара 2016. „Вебово" главно огледало, које сакупља свјетлост из најудаљенијих дубина универзума састоји се од 18 позлаћених сегмената: централног дијела са два бочна панела од три сегмента.
Конструкција је комплетирана крајем 2016, након чега је започела фаза тестирања. Ипак, у марту 2018, Наса је одложила лансирање након што се оштетио „сунчев штит" а покретање је поново одложено у јуну 2018. по препоруци независног ревизионог одбора.
Телескоп је лансиран у свемир 25. децембра 2021. године из града Куруа у Француској Гвајани.
Почетком јануара 2022, „сунчани штит" на телескопу „Џејмс Веб" је отворен, и покренуто је „распакивање" огледала.
Опсерваторија од десет милијарди долара
Телескоп је тада успјешно завршио отварање џиновског штита који би требало да га штити о Сунчевих зрака и помоћу којег ће телескоп моћи да има довољну осјетљивост да детектује сигнале који долазе од најудаљенијих објеката у свемиру.
Тако је завршен комплетан процес склапања огледала, што је био корак двонедељне фазе распоређивања опсерваторије вриједне 10 милијарди долара.
Три деценије напорних припрема
Свемирски телескоп „Џејмс Веб" је наследник свемирског телескопа „Хабл" и његов основни задатак је прикупљање података о најудаљенијим објектима у свемиру до којих телескоп „Хабл" или земаљски телескопи нису могли да досегну. Телескоп је заједнички пројекат Насе, Европске свемирске агенције и Канадске свемирске агенције.
За његово дизајнирање и израду било је потребно 30 година.
„Џејмс Веб" пружа побољшану резолуцију и сензитивност у односу на „Хабл"и омогућава широк спектар истраживачких студија у бројним областима космологије и астрономије, укључујући посматрање неких од најудаљенијих дешавања и објеката у свемиру попут настанка првих галаксија.
Телескопов оптички систем састоји се од 18 хексагоналних сегмената огледала који се комбинују тако да креирају огледало пречника 6,5 метара.
Назван је по Џејмсу Е. Вебу, администратору у Наси од 1961. до 1968. године, који је дао велики допринос мисији „Аполо".
За астрономе, „Џејмс Веб" нуди могућност снимања слика првих галаксија које су се формирале након великог праска, прије 13, 8 милијарди година, разумијевања како се звијезде рађају и развијају, и истраживања потенцијала за појаву живота у планетарним системима.
Све то, „Веб" ће морати да се уради за једну деценију (година је већ прошла) јер је то његов максимални вијек трајања. Послије 10 година, очекује се да ће остати без горива и полако скренути са курса.
Хваљен као прва свјетска свемирска опсерваторија, телескоп „Џејмс Веб" је у првим мјесецима 2022. године успјешно завршио низ корака који су били кључни за усклађивање чак 18 сегмената златних огледала.
За тестно снимање, „Веб" је тада почео свој рад и најприје посматрао малу сусједну сателитску галаксију названу Велики Магеланов облак. Густо збијена галаксија од стотине хиљада звијезда може се видјети на пробним снимцима који су тада широко хваљени у научној заједници уз наводе да се очекује да ће „Џејм Веб" премашити очекивања.
И, на љето, видјели смо први „Вебов" поглед у дубоки свемир који би могао да нам открије мистерије универзума.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
