Погледајте како изгледа “мега олуја” на Сатурну
Шестострана олуја на Сатурну, унутар коју бjесни ураган, снимљена је у највећој резолицији до сада, захваљујући Насином свемирском телескопу Касини.
Хексагонална олуја, којој је центар изнад сjеверног пола планете, сматра се да је јединствена за Соларни систем. Њена ширина је најмање 30,000км – више него два пута шира од Земље.
Ову временску непогоду снимио је Касини, који је лансиран још 2004. године, а примарна мисија му је да проучава Сатурн и његове сателите. Камере су снимале поларни регион скоро 10 сати, и тако омогућиле научницима да анализирају кретање облака.
У центру хексагона је ротирајући ураган који је више од 50 пута већи него што је његов “рођак” на Земљи. Стручњаци сматрају да ураган терорише површину Сатурна већ стотинама година.
“Уз главни ураган, унутар олује пролази још безброј малих”, које гура вjетар брзине 322 km/h,” рекао је Насин стручњак.
Ендрју Ингерсол, члан Касинијевог тима за анализу слика на Калифорнијском институту за технолигију, је рекао: “Ураган на Земљи обично траје око недjељу дана, али овај на Сатурну траје веће деценијама, или – ко зна – можда и вијековима.”
За разлику од Земље, гдје се временске непогоде “прекидају” планинама или снијегом и ледом на половима, Сатурнов хексагон остао је неокрњен. Сматра се да је његов вијек трајања условљен тиме што нема чврстих структура на планети, која је у основи велика гасна лопта.
У октобру Касини је снимио језера на Титану, једном од 53 Сатурнових сателита, док је у априлу забиљежио метеорску кишу која пролази кроз Сатурнове прстенове.
Касини-Хајгенсје удружена мисија свемирских агенција NASA/ESA/ASI која проучава планету Сатурн и њено мноштво природних сателита од 2004. године. Лансирана 1997. након скоро дијве деценије гестације, састоји се из Сатурновог орбитера (Касини) и атмосферске сонде/лендера мјесеца Титана. Летјелица је такође вратила податке и о многим другим стварима укључујући хелиосферу, Јупитер и тестове теорије релативности. Титанова сонда, Хајгенс, је ушла у атмосферу Титана и спустила се на његову површину 2005. године. Тренутно се крај мисије планира за 2017. уласком у атмосферу Сатурна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
