Почиње са радом супер-телескоп Алма

У чилеанској пустињи Атакама, налази се мрежа најсавременијих антена. Највећи радио-телескоп у свијету назван је Алма и чини га 66 антенских система. Гигантско око завириће у свемир по први пут ове седмице. Средиште пустиње, најсувље подручје планете Земље, претворило се у научни истраживачки центар. Велики изазов за научнике и нове технологије лоциране на 5.000 метара надморске висине, гдје су температурне разлике прилично екстремне.

Радио телескоп Алма (ALMA - Atacama Lagre Millimeter/sub-millimeter Arrax) је у довољној мjери отпоран на врућине, чак и оне преко 50 степени. Технички подухват није био нимало једноставан, а уложено је више од милијарду евра. Тиме је најновији астрономски подухват постао најскупљи те врсте до сада. „То вам је као у вријеме када се по први пут кроз један телескоп, небо могло посматрати голим оком", прича поносно Вофганг Вилд, менаџер пројекта.

Саме антене најкомплексније су и најпрогресивније до сада. Регистроваће промјене у магнетном пољу у субмилиметарским вредностима. Најновији радио телескоп би могао да се упореди са оком величине 16 километара. „Оног тренутка када су активиране све антене, перформансе система су невјероватне", каже Вилд. Оно што би Алма требало да забиљежи, отвориће астрономима прозор у свемир. Циљ је разоткривање мистерије о пореклу универзума.
Како је све почело
Природа је створила велику разноврсност. Просто је незамисливо да је оно што нас окружује резултат дуге космичке еволуције. При томе, та разноврсност пејзажа и станишта заснована је на само сто различитих хемијских елемената. Угљеника има у унутрашњости звијезда, а метали попут злата и титана настају када звијезде експлодирају. Дјелови се простиру свемиром, а тиме дистрибуирају сви елементи.

Из тог процеса стварају се и разни облици облака, који доприносе стварању нових звијезда. Другим ријечима, космички циклус рађања и смрт, стално је у покрету. Али како је све почело? Телескоп Алма астрономима би требало да омогући увид у процес који траје више од 13 милијарди година.

Техника на граници издржљивости

Већина дијелова овог система долази из Њемачке. Прецизност мјерења од пресудног је значаја. Такође је била важна и у постављању антенских система, нарочито у конструкцији телескопског огледала које се пружа 12 метара у висину. Такође, сви елементи морају имати исте карактеристике. Једино тако је смислена употреба тзв. интерферометра.

Петер Фасел је надлежан за високотехнолошку антенску технологију. „Одступања нема, све мора бити веома прецизно, једино тако је прецизна обрада сигнала могућа. Када би једна антена имала барем мало другачију, вишу позицију, то би довело до грешке у мјерењима."

Пројекат није заживио преко ноћи. Била су неопходна обимна тестирања. Техничари и инжењери су морали да утврде да ли је прецизно, синхронизовано позиционирање антена могуће, нарочито у региону, који је за изградњу највећег радио телескопа био предвиђен. Оног тренутка када је дато зелено свјетло, специјална возила за транспорт великих конструкција допремила су опрему из Њемачке. Технологија из Европе омогућила је склапање антенских конструкција, тачно у милиметар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.