Планета је неколико пута била на рубу нестанка

Агенције
Планета је неколико пута била на рубу нестанка

Експлозија супернове у далекој прошлости скоро је уништила трагове живота у Сунчевом систему - саопштили су научници.

Сунчев систем замало је разбијен у парампарчад експлозијом супернове која се догодила у његовој близини – објавила је астрофизичар Дорис Арзумањан.

Она је са колегама из Националне астрономске опсерваторије Јапана открила да је тада галаксију заштитила њена такозвана "генеричка капсула" – ​​облак молекуларног гаса, који је, на срећу, тада још био очуван.

То је била прва позната катаклизма са којом је могла нестати и Земља. А било их је још.

Астероид који је скоро уништио трагове живота на Земљи прије двије милијарде година био је пречника 25 километара.

Истраживачи са Универзитета Рочестер, у америчкој држави Њујорк, истражили су кратер "Вредефорт" у Јужној Африци – највећи на Земљи, пречника 300 километара. И дошли до закључка: да је астероид који га је направио био - огроман.

Ударио је о Земљу брзином од око 20 километара у секунди. Неки од микроорганизама за које се чинило да су у то време већ постојали показали су велики отпорност - нису сви ишчезли.

У Аустралији је недавно пронађен кратер од 520 километара. Прелиминарно, настао је прије око 445 милиона година, а астероид који га је направио изазвао је масовно изумирање свега живог. Тачније - 85 одсто свега.

Прије отприлике 700 милиона година догодило се највеће у историји "смрзавање планете".

Земљина кугла се претворила у џиновску "сњежну грудву", а разлог је још непознат.

Живот који је тада постојао спасен је само зато што лед из неког разлога није прекрио цијелу Земљу - на екватору и понегдје у средњим географским ширинама, остало је понешто и незамрзнуто.

Ту су се сачувале бактерије и алге јер су имале приступ кисеонику и свјетлости.

Прије отприлике 252 милиона година догодило се "Велико изумирање живота" – највеће у историји наше планете. Тада је у опстало једва четири одсто морског живота и мање од трећине копненог.

Кинески и амерички геофизичари су у часопису "Нејчер комуникејшн" дали
убједљиве доказе да су тада вулкани уништили скоро сав праисторијски живот.

Вулкани су "дивљали" широм планете, али су најактивнији били на територији модерне Индије и Сибира.

То је трајало стотине хиљада година. Неки становници Земље су се једноставно отровали, други су изумирали од глади, трећи од посљедица пада температуре за око десет степени.

Сам помор трајао је око 60.000 година. На срећу, створења која су преживјела била су довољна да подрже процес еволуције, на чијем крају су се појавили и људи.

Многи научници вјерују да се библијски потоп, у коме се "удавило" древно човјечанство, заиста догодио. Доказ су и језера са сланом морском водом, хиљадама километара удаљена од мора и океана.

Питање је само - одакле је дошла вода довољна за глобални потоп? Научници тврде да је дошла - из дубине земље.

Откриће које то потврђује као највјероватнији сценарио начинио је Мајкл Вајсешн, професор сеизмологије на Универзитету у Вашингтону.

Он је са колегама дошао до сазнања да испод источног дијела Евроазије и под Сјеверном Америком постоје огромни резервоари воде.

Научници тврде да је има бар колико у Сјеверном леденом океану и да та подземна вода – под дејством тектонских процеса у Земљиној кори - повремено излази на површину.

Научници Вашингтонског универзитета из Сент Луиса тврде да су се у "библијском потопу" сусрела два чудовишна процеса: вода, која се излила из унутрашњости Земље, подигавши ниво свјетског океана, и вода која је у виду паре стигла у атмосферу, ту се кондензовала и потом падала 40 дана и 40 ноћи.

Али, гдје је та вода послије нестала? Вратила се назад кроз отворе-сливнике. Такви "сливници" постоје на дну океана. Само кроз Маријанску бразду у Земљину утробу се враћају кубни километри воде - наводе научници.

Процјењује да на планету Земљу може опет пасти неки гигантски астероид, што ће поново довести до великог буђења вулкана и замрзавања њене површине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана