Паметни метал у организму
Лондон - "Паметне" легуре метала све више се употребљавају у медицини - у денталној, ортопедској и кардиоваскуларној хирургији. Имплантати се могу боље причврстити у кост ако се користе легуре које се "сјећају" свог првобитног облика - напомињу стручњаци, преносе агенције.
У денталној медицини то функционише попут "типла", само што у овом случају није вијак тај који га шири да би се учврстио у зид него пацијент својом тјелесном топлином утиче на ширење имплантата и његово учвршћење у кости.
Помоћу легура са "памћењем" могуће је формирати и имплантате у облику зубног коријена који је бољи од класичног имплантата, јер је еластичнији и боље реагује на притисак приликом жвакања.
Осим у денталној медицини, "паметни метали" своју примјену нашли су и у изради ортопедских помагала, али и кардиоваскуларној медицини.
Тако су научници у Бохуму развили стент у који су уграђене жице од "паметног метала".
Предност оваквог стента јесте та што врло прецизно реагује на промјене температуре у тијелу.
Али, да би се постигла таква "интелигенција" метала, потребна је крајња прецизност при производњи.
При томе је пресудан однос разних ковина у легури.
Ако дође и до најмањих промјена у међусобном односу између појединих метала, губи се жељени учинак, тј. мијењање облика у односу на температуру.
Али, када однос метала у легури "штима" - тада се ови материјали претварају у права чуда механике.
"Паметни метали", уз помоћ струје, могу отварати и затварати важне вентиле, на примјер, у случају испадања маски за кисеоник у авионима.
Научници су ушли и у микросфере примјене "паметних легура".
Развили су клијешта која су толико ситна да су у стању да прецизно отргну микроскопски ситну длачицу на тијелу кућне муве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
