Ово су највеће пријетње човјечанству

Тешко је пронаћи не вијек, већ деценију у скоријој историји човјечанства коју није обиљежила нека криза. Било да су у питању ратне године, или времена у којима су кризе полако тињале док се на површини водио хладни рат, сасвим је јасно да је криза саставни дио нашег живота.

А свака криза са собом носи и извјесне опасности и претње. Андерс Сендберг са Оксфордовог Института за будућност човечанства (Future of Humanity Institute) за британски Гардијан издвојио је пет највећих опасности које прете човjечанству у годинама које долазе.

Занимљиво је да Сендберг у наведеним случајева промjене које долазе и ризик који те промjене носи сваљује прије свега на човјека. Кроз историју се, више пута, потврдило како је човјек човјеку вук. Зато није новост да је на крају свега највећа претња чојвечанству управо човјек.

Такође, они који на наведене сценарије гледају као на далеку будучност, треба да погледају само један или вијек уназад не би ли проверили колико човјечанство може да се промјени за свега 100 година.

Сендберг са листе изоставља (очекиване) катстрофе, као што су удари метеора или климастке промјене. Према његовом мишљењу, колико год биле опасне, тешко да ће у скорије вријеме климатске промјене збрисати цијело човјечанство са планете и учинити од Земље мјесто у целости непогодно за живот. Са метеорима се све своди на игру среће, и уколико би неки довољно велик метеор уништио нашу планету, онда једноставно не бисмо имали среће. Ево које могуће катаклизме он издваја.

Нуклеарни рат

До сада је нуклеарно наоружање било употребљено само два пута у ратне сврхе, а посљедице које је напад оставио на Хирошиму и Нагасаки и даље изазивају страх у костима. Међутим, вјероватноће да се нуклеарни рат догоди, колико год се сукоби између бројних актера свјетске сцене заоштравају, је веома мала, сматра Сендберг.

“Кубанска криза се примакла веома близу нуклеарном рату. Ако стога претпоставимо да се један такав догађај дешава сваких 69 година, и само трећина таквих догађаја може да доведе до правог нуклеарног рата, онда су шансе да се таква катастрофа деси заправо једном у 200 година”, тврди Сендберг.

Како он сматра, посљедице директних нуклеарних напада биле би катастрофалне, не само на непосредном, већ и на посредном нивоу. Осјећале би се деценијама и однијеле би много живота.

Међутим, оно што га знатно више плаши од нуклеарног рата јесте реалнији сценарио нуклеарне зиме.

“Гасови који се испуштају у стратосферу током низа година, на дуже вријеме могу да изазову хлађење и сушење наше планете”, наводи Сендберг.

То би довело до крупних промјена на нашој планети, непосредно мијењајући наш живот и гурајући ка ивици изгладнелости највећи дио становништва.

Пандемија изазвана генетским инжењерингом

Болести које су претходних вијекова ахрале светом однијеле су више живота него свјетски ратови, због чега оне представљају и много већу опасност. Заразе и болести природног поријекла јесу опасне, али се људи са њима лакше боре, захваљујући свом имнунолошком систему и напредним медицинским открићима.

Еволуција, показало се, не подноси паразите који убијају своје домаћине. Зато је сифилис од серијског убице постао само још једна од болести које се шире свијетом, али против којих се може борити.

Оно што би могло да представља опасност су болести које би креирали сами људи, пише Сендберг. Иако је тренутно ризик за ширење неке опасне заразе на свјетском нивоу мали, он сматра како ће се тај ризик временом повећавати јер ће развојем технологије неопходна опрема за такве ствари бити доступна веће броју људи.

“Већина досадашњих истраживања и акција на подручју биолошког оружја надгледале су владе, али увијек постоје појединци који желе да ураде нешто само зато што им се може”, додаје он.

Суперинтелигенција

Интелигенција је моћна ствар. Чак и мали напредак у рјешавању проблема може значајно промјенити игру, исто онако као што смо ми оставили све остале животиње иза себе у процесу еволуције.

Проблем је у томе што наша достигнућа вјештачке интелигенције нису сама по себи лоша, али их људи често, чак и грешком, могу гурнути ка лошим циљевима. О моралном систему и кодексима у свијету суперинтелигентних хибрида тешко је говорити, чак постоје и докази да овакве креације не би поштовали моралне кодексе и сложене људске вриједности на којима се заснива наша цивилизација, тврди Сендберг.

Проблем је и у томе што, без обзира на бројна предвиђања, не можемо сигурно знати колики скок у еволуцији и за које вријеме наша цивилизација може постићи. Честе су тврдње да ће се највећи “бум” десити онда када софтвери које су људи креирали буду могли самостално да креирају нове софтвере.

Осим тога, сасвим је разумљиво и увјерење да људи неће моћи да прате убрзан технолошки развој и да ћемо у једном тренутку изгубити корак са технологијом.

Нанотехнологија

Нанотехнологија је, најједноставније објашњено, процесс контролисања материје са атомском прецизношћу. То само по себи није ништа негативно, напротив, може имати веома лијепу примјену. Проблем је поново у томе што са развојем ове технологије све је већа и могућност њене злоупотребе.

Највећи ризик, према Сендбергу, у овом случају представља то што се са развојем нанотехнологије уједностављује и производња, примјера ради, оружја која постаје не само једноставнија, већ и знатно јефтинија.

Већ смо имали прилику да читамо о бројним дебатама које се у САД воде када је у питању “штампање” оружја из 3D штампача. У овом проблем важну улогу, и то улогу негативца, могу играти управо владе држава.

Јер, производња и усавршавање оружја је уносан бизнис, али и важно поље када је у питању “одбрана” земље.

Непознато

Страх од непознатог је прилично познат свима нама. И увијек треба рачунати на опцију да тамо негдје постоји нешто са чим још увијек нисмо упознати, и што може представљати потенцијалну опасност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.