Отворена изложба о Милутину Миланковићу у Музеју науке и технике
БЕОГРАД - Изложба "Милутин Миланковић - 100 година од реформе Јулијанског календара" свечано је отворена у Музеју науке и технике у Београду, гдје је предсједник Српске академије наука и умјетности (САНУ) Зоран Кнежевић оцијенио да је Миланковић био један од највећих, ако не и највећи српски научник.
Отварајући изложбу пред бројним званицама и посјетиоцима, Кнежевић је рекао да је Миланковић (1879-1958) био изузетна појава у српском духовном простору и да је био парадигма онога што данас називамо мултидисциплинарношћу.
Према његовим ријечима, Миланковићев "Канон осунчавања земље" је "најзначајнија књига која је под кровом академије написана".
-Имао је као основно образовање интересовање за грађевинско инжењерство, али се његово интересовање протезало и на многе друге области. Успео је да научи и сазна све оно што му је требало како би се опремио да се суочи са изазовом који је он називао 'великим космичким проблемом - рекао је предсједник САНУ.
Кнежевић је подсјетио да је Миланковић читав стваралачки вијек провео радећи, и то највећи дио у скромној средини у Србии која је могла да му понуди само ограничене могућности, док је највећи дио својих резултата и радова остварио у Капетан Мишином здању и САНУ-у.
Миланковић је био грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог, геофизичар, доктор техничких наука, академик, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету.
У свом обраћању директор Музеја науке и технике Зоран Левић је истакао да ће публика на изложби моћи да се упозна са животом и ликом научника.
Изложба је базирана на архивским документима, библиографским подацима, личним предметима, описима најзначајнијих догађаја из живота и рада Миланковића, као и експонатима Музеја науке и технике.
Централна тема изложбе је стогодишњица Миланковићеве реформе календара, револуционе прекретнице у усаглашавању дужине календарске године са дужином природне астрономске године.
Реформа Грегоријанског и Јулијанског календара која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег Миланковићевог календара, прихваћена је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, али никада није примијењена.
Ауторски тим изложбе чине аутор изложбе и каталога Славко Максимовић, музејски савјетник Музеја науке и технике Зора Атанацковић и музејски савјетник и кустос изложбе Соња Зимонић, Наталија Гаковић која је дизајнирала изложбу и Марко Јовановић који је дизајнирао каталог.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења Милутин Миланковић, а отворена је до 29. фебруара 2024. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
