Откривена људска страна мумија
Британски музеј у Лондону отворио је врата посjетиоцима како би се још боље упознали са животом у древним временима.
Изложба под називом „Живот у древним временима, нова открића" приказује не само начин живота већ и људску страну мумија. Научници се, овај пут, нису задовољили само погледом под завоје у које су мумије умотане, већ су продрли и дубље – испитивали су главу, стомак и крвне судове. Као резултат тог испитивања у којем су истраживачи користили најсавременију технологију, компјутеризовану томографију, сада можемо боље да схватимо како су живjели и умрли наши преци.
Кустоси су намjерно одабрали мумије из различитих епоха и различитих средина како би бацили ново свijетло на живот у древним временима. Нова анализа показала је да су стари Египћани патили од високог холестерола, имали проблеме са зубима, чак се и тетовирали.
Једна од осам мумија која је пронађена прijе седам година толико је добро очувана да су научници успjели да разазнају тетоважу на кожи са унутрашње стране десне бутине. Висока технологија помогла је да се тетоважа још јасније дефинише. Жена старости између 20 и 35 година била је сахрањена обмотана у завоје и сукно. Кустоси су тетоважу дешифровали као старогрчка слова М-I-X-А-H-А, или Михаило. Тетовирана је била жена која је живjела око 700. године прије нове ере на обалама Нила. Ово је први доказ тетоваже из тог периода, веома риједак налаз. Истоветан симбол раније је откривен у древним црквама и на каменим таблама, али никада прије у облику тетоваже. Осим тога, научници су у бутним артеријама ове жене открили трагове калцификације, један од главних узрока кардиоваскуларних болести.
Истраживачи нису успјели да открију због чега је жена имала тетоважу, али по ријечима Данијела Антоана, кустоса изложбе, она је могла бити вјерница или је то била нека врста заштите од урока, јер се Свети Михаило сматрао свецем заштитником Нубије.
Мумије које су „представљене" на изложби у Британском музеју све до 30. новембра различите су старосне доби. Од двије године у тренутку смрти до 50 година. Неке су откривене још прије једног вијека, друге тек прије неколико година.
Током неколико мјесеци мумије су ноћу одвожене у лондонске болнице гдје су биле подвргнуте компјутеризованој томографији. Истраживачи су открили да су неке од њих толико добро очуване да су уз помоћ скенера открили да су код неких дијелови мозга и других виталних органа и даље нетакнути.
Жеља истраживача била је да представе мумије не као објекте, већ као истинска људска бића, жељели су да „ухвате хуманост ових људи".
Скенирање је показало и како су древни становници Нила патили од болести срца и муку мучили са зубобољом.
Двије од осам мумија изгледа да су патиле од срчаних проблема. Двије мумије су имале плак у ногама, што је показатељ кардиоваскуларних болести које могу да доведу до срчаног напада или можданог удара. Ово је могло бити изазвано начином живота, тачније исхраном богатом мастима, али је можда било и генетски предодређено.
Откривено је и да је већина одраслих мумија имала велике проблеме са зубима: имали су огромне апсцесе.
Посјетиоци ће све ово моћи да виде само на екрану специјалног монитора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
