Откривен најранији запис светог календара Маја

Rts
Foto: Wikipedia

Археолози су на фрагментима мурала који датира из трећег вијека прије нове ере, унутар рушевина пирамиде у Гватемали, открили пиктограф на коме је забиљежен дан под називом "седам јелена", што представља до сада најранију познату употребу календара Маја, једног од познатих достигнућа ове древне културе.

Фрагменти су пронађени на археолошком налазишту Сан Бартоло у џунглама сјеверне Гватемале, које је стекло славу открићем закопане коморе са сложеним и живописним муралима који датирају из око 100. године прије нове ере на којима су приказане церемонијалне и митолошке сцене Маја, навели су истраживачи.

Комади са записом "седам јелена" откривени су унутар исте пирамиде Лас Пинтураса гдје су се налазили још нетакнути мурали из каснијег периода. Као што су археолози у досадашњим истраживањима открили, Маје су често градиле храмове скромне величине, а затим су дограђивали. Ова пирамида је на крају достигла висину од тридесетак метара.

Запис пронађен на фрагментима мурала за "седам јелена", један је од 260 именованих дана у календару.

Професор мезоамеричке умјетности и писма са Универзитета у Тексасу, Дејвид Стјуарт, водећи аутор истраживања објављеног у часопису Сциенце Адванцес, описао је фрагменте као "два мала комада бијелог гипса који стају у једну руку".

"Зид су намјерно уништиле древне Маје када су обнављале овај церемонијални простор, који је на крају прерастао у пирамиду", додао је Стјуарт.

До сада је најранији утврђени запис календара Маја датирао из првог вијека нове ере.

Календар, заснован на посматрању кретања сунца, мјесеца и планета, био је заснован на ритуалном циклусу од 260 именованих дана. Календар од 260 дана, назван "тзолкин" (тзолк'ин), био је један од неколико међусобно повезаних система за рачунање времена, укључујући и соларну годину од 365 дана, већи систем назван "Дуго бројање" и лунарни систем.

Календар је био међу достигнућима културе која је такође развила систем писања који обухвата 800 пиктограма, са најранијим примјерима, пронађеним такође на налазишту Сан Бартола. Маје су градиле храмове, пирамиде, палате и опсерваторије и бавиле се софистицираном пољопривредом без употребе металних алата или точка.

Сан Бартоло је био регионални центар током преткласичног периода Маја, који је постојао од око 400. прије нове ере до 250. године нове ере. Ово доба поставило је основу за процват културе Маја током сљедећег класичног периода, познатог по градовима, укључујући Тикал у Гватемали, Паленке у Мексику и Копан у Хондурасу.

Око 7.000 фрагмената мурала, неки мали као нокат, а други величине до 20 x 40 центиметара, пронађено је у Сан Бартолу, по ријечима професорке антропологије и коауторке студије, Хедер Херст, са Скидмор колеџа у држави Њујорк, представљају "џиновску слагалицу".

Овај и други пиктограми које су научници проучили у овој студији, скупљени са 11 фрагмената мурала у Сан Бортолу, наговјештавају да је у овој области писмо и календар већ дуго били у употреби.

"На другим локацијама ћемо вјероватно пронаћи још примјера, можда чак и из ранијег периода", додаје професорка Херст.

"Друго, писана традиција представљена у ових 11 фрагмената је разнолика, изражајна, њихова технологија припреме боје и калиграфска флуидност је импресивна - ово је била добро успостављена традиција писања и умјетности", сматра антрополошкиња.

Неке заједнице Маја до данас користе древни календар.

"Овај календарски систем је трајао најмање 2.200 година, а Маје су успјеле да га одрже упркос невјероватним промјенама, потресима и трагедијама", наглашава професор Стјуарт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана