Откривен кривац највећег изумирања врста на Земљи
Научници већ деценијама воде расправе о томе што је прузроковало највећу еколошку катастрофу и изумирање у историји Земље када је нестало око 97 посто морских и 70 посто копнених створења
Према налазима Сета Брџиса и Самјуела Боуринга са Института за технологију у Масачусетсу представљеним недавно у новом броју часописа "Science", главни кривац за велико изумирање на прелазу из геолошког раздобља перма у тријас прије 252,28 милиона година су бројне вулканске ерупције које су поплавиле древни Сибир густом лавом.
Ова теорија није нова, међутим, научници су сада коначно уз помоћ моћних компјутерских програма и детаљне анализе и датирања наслага у стијенама пронашли довољно доказа да могу да закључе своју геолошко-форензичарску потрагу.
Ерупције су трајале мање од милион година, међутим створиле су наслаге лаве запремине од око три милиона квадратних километара.
"Успјели смо да решимо временски оквир сибирских ерупција и показати да је изливање магме претходило масовном изумирању", рекао је Брџис.
Ово је уједно и једино познато велико изумирање буба које су тада биле големе. Више од две трећине копнених водоземаца од којих су неки били налик гмизавцима, а други сисарима, такође је нестало.
Катастрофу су добро поднијели ретки организми, међу којима се посебно истичу копнене биљке. Поређења ради, удар астероида у ком је нестала већина диносаура узроковао је изумирање 85 посто организама.
Разне теорије
У научним круговима посљедњих су деценија разматране бројне теорије о узроцима великог изумирања. Према једној главни кривац биле су климатске промене, према другој удари комета, према трећој распад суперконтинента, а према четвртој вулкани. Коначан одговор било је тешко идентификовати јер датирање тако старих стијена углавном није довољно прецизно да би се могло са сигурношћу показати прстом у један конкретан узрок.
У свом истраживању Брџес и његове колеге употребили су сложену технику датирања на темељу распада урана у олово која има високу резолуцију. Овом методом тестирали су вулканске стијене из Сибира и морске стијене из Меисхана у Кини које су најбоље очувани записи масовног изумирања.
Анализе су показале да су кинеске стијене старе око 251,94 милиона година с погрешком од 37.000 година. Вулканске активности у Сибиру почеле су прије неких 252,28 милиона година с могућом погрешком од око 11.000 година, објаснио је Брџес. Дакле, управо на вријеме да узрокују катаклизму.
У прилог "вулканској теорији" говоре и други докази - хемијски трагови из древних стијена показују да су у вријеме изумирања температуре порасле за осам до 10 степени Целзијуса.
Научници претпостављају да је магма на свом путу спалила велике количине угљеника, водоника и стијена и тако у атмосферу послала огромне количине гасова попут метана и ЦО2 и отровних метала.
Кише на сјеверној полулопти постале су изузетно киселе тако да је њихов пХ био сличан као пХ лимуновог сока. Такође постоје докази да су се тада променили односи у количинама угљеника и кисеоника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
