Откривен кључ Ајнштајнове генијалности?
Генијално уобличавање нашег поимања модерне физике које је постигао Алберт Ајнштајн можда је било резултат невjероватно добре повезаности лијеве и десне стране његовог мозга, тврде научници.
Истраживање је упоређивало фотографије високе резолуције унутрашњости мозга Алберта Ајнштајна са два друга узорка, мјерећи густину подручја гдје се повезују нерви једне хемисфере мозга са другом.
Вејвеј Мен, са Универзитета у Кини, и главни аутор истраживања, користио је нову технологију како би детаљно приказао велике снопове влакана које су повезивале двије мождане хемисфере Алберта Ајнштајна.
Нова техника мјери подручја у којима нерви прелазе са једне стране мозга на другу, и колико су густи.
Ова мјерења показују колико су „повезане” двије стране мозга у одређеним регионима који омогућавају различите функције у зависности од мјеста кроз која влакна пролазе.
Научници су били у прилици да упореде Ајнштајнове мјере са мјерама два друга узорка, први су чинили узорци узети од 15 старијих мушкараца, док је други узорак укључивао мозгове 52 мушкарца који су били истих година као и Ајнштајн 1905. године.
Откривено је да је Ајнштајн, који је преминуо 1955. године у својој седамдесет и шестој години, имао знатно интензивније везе између одређених дијелова његових целебралних хемисфера у поређењу са узорцима млађих и старијих контролних група.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
