Откриће из Србије мијења све што знамо о неолиту у Европи
Поклоници палео исхране који избјегавају хљеб и житарице, тврде да те намирнице нису јели ни наши преци и да због тога нису добре за наш организам. Међутим, остаци наших предака – ловаца сакупљача пронађених у Србији, показују да гријеше.
Анализе минерализованог скроба пронађеног међу зубима припадника мезолитског народа пронађеним код мјеста Власце на Дунаву и старим више од 6.600 година.
То значи да су се пшеница и зоб на нашим просторима јели више од 500 година прије него што се раније мислило и да су наши преци много раније почели да гаје биљке.
Људи који су изградили насеље на истоку Србије прије 8.000 година били су ловци и сакупљачи, а протеине су добијали из рибе и дивљачи.
“Наше откриће има велики значај и изазива већ утврђено гледиште о неолитском добу у Европи”, каже др Емануела Кристијани, археолог Универзитета Кембриџ која је била вођа студије спроведене на локалитету у Србији. Њен рад објављен је у Proceedings of the National academy of Sciences.
Др Кристијани каже да су те културе стигле на простор данашње Србије кроз везе са територијом на којој је данас Турска и гдје су се људи већ бавили пољопривредом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
