Опрез - вријеме крпеља!
Љети, осим одласка на море, највише волимо да идемо у природу. Омиљена мјеста на која током љетних мјесеци често идемо са дјецом су паркови и шуме. Ипак, док уживамо у чарима које нам нуди природа, морамо се чувати крпеља који вребају из траве.
Они нам могу пренијети лајмску, али и друге заразне болести. Лајмска болест се преноси убодом крпеља инфицираног бактеријом Borrelia bugdoferi. Ова болест захвата првенствено кожу, а затим, ако се не локализује на вријеме, и срце, зглобове и централни нервни систем.
Код нас је бактерија Borrelia bugdoferi најчешће изолована у врсти крпеља Ixodes ricinus. Одрасла јединка је величине од 2,5 до 3,5 милиметара. Након што узме крвни оброк, може достићи величину до два центиметра.
Резервоар те бактерије су глодари. Најчешће је то пољски миш, мада је изолована и код других животиња, као што су вјеверице, јелен и ракун. Крпеља на човјека може пренијети и љубимац који буде вани. Активност крпеља везана је за почетак вегетације, тако да се они могу уочити од раног прољећа до касне јесени.
Симптоми: Крпељ проведе неколико сати на кожи прије него што нађе мјесто гдје ће убости. Ово кретање и убод домаћин не осјећа, али након неког времена јављају се одређени симптоми. На кожи се јави црвенило на мјесту убода крпеља, које се полако шири и достиже пречник од отприлике пет центиметара, и може бити присутан и до неколико седмица. Црвенило у средини постепено нестаје, али може бити праћено другим симптомима као што су главобоља, малаксалост, вртоглавица, болови у зглобовима и мишићима.
Гдје их тражити: Најчешћа мјеста на тијелу на којима се могу пронаћи су ноге, груди и стомак. Код дјеце се најчешће налазе на глави иза ушију, на граници косматог дијела и врата. Крпељ се може уочити пажљивим прегледом коже и одјеће у току и послије боравка на зеленим површинама.
Степен ризика од инфекције зависи од бројности заражених крпеља у одређеном станишту, дужине боравка крпеља на тијелу човјека и развојног стадијума крпеља.
Уклањање: Крпељ се мора уклонити у року од 12 до 24 сата од убода. Приликом уклањања крпеља не смију се користити етерична или уљна средства за натапање инсекта (ацетон, рафинисана уља, лакови).
Пинцетом се крпељ ухвати њежно, али чврсто за рилицу (близу главе крпеља), што ближе кожи домаћина. Крпељ се лагано повлачи уз линију коже, да би отпустио рилице, а потом се без наглих трзаја лучним покретом навише повуче пинцета од коже. Тијело извађеног крпеља не смије се дирати голим рукама. Мјесто убода, послије одстрањивања крпеља треба пребрисати антисептичким средством.
Посјетите љекара: Ако је вас или ваше дијете убо крпељ, најбоље је да одете код љекара. Лијечење лајамске болести није компликовано ако се спроведе на вријеме. Важно је укључити антибиотике у првој фази болести како би се спријечио развој тежих и хроничних облика.
Ако се болест не локализује на вријеме, може доћи до ширења бактерија и настанка раног проширеног облика болести.
Симптоми раног стадијума су упала срца (кардитис), Belloва парализа лица, менингитис и кратке епизоде отицања и болова у зглобовима. У хроничној фази болести, артритис постаје повремен или хроничан, а с обзиром на то да болест почиње да захвата и нервни систем, долази до стања благе до умјерене конфузије, слабости удова и моторне координације, слабе контроле покрета, срчане абнормалности, коњунктивитиса и хроничних промјена на кожи.
Превенција: Најбоља превенција од убода крпеља је избјегавати травнате површине и шуме, а ако ипак одлучите да проведете дан у природи, нашприцајте се средством против инсеката и носите свијетлу одјећу дугих рукава и ногавица.
Станишта крпеља
Уобичајена станишта крпеља су влажна, сјеновита мјеста, опало лишће и полегла вегетација у шумовитим, грмоликим предјелима и стаништима високе траве. Радијус кретања им је 250 до 500 метара од легла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
