Океан је џиновски организам
Разни различити морски микроорганизми заједно функционишу у односу на окружење, тако да представљају један "џиновски организам", тврде истраживачи.
Амерички научници открили су да заједнице организама у океанима реагују унисоно на промjене у окружењу.
Повезаност између њих још није најбоље схваћена, али откића упућују да се створења ослањају једна на друге на исти начин као ћелије у људском тијелу.
На пример, ако једна група микроба ствара енергију фотосинтезом, која затим производи угљен диоксид, друга група микроба то некако зна и почиње да апсорбује тај угљен диоксид.
Отворено море има огроман број пикопланктона, релативно једноставних врста живота, какве су рецимо морске бактерије.
Микробиолози који проучавају дивље морске микробе, у односу на врсте развијене у лабораторији, великим изазовом сматрају њихово функционисање.
Како би посматрали своје субјекте у природном станишту, истраживачи Технолошког института у Масачусетсу (MIT) и Истраживачког института у акваријуму Монтереј залива користили су сасвим нови метод прикупљања морских микроорганизама.
Створили су роботски уређај за узорковање који стављају испод таласа да прикупља узорке милијарде микроба на сваких четири сата.
Роботски уређај сачувао је информације о томе шта микроби "изражавају" у тренутку заробљавања за даље проучавање.
Након што су узорци донијети у лабораторију, истраживачи су покренули најновију технику анализе како би открили који гени микроба су активно коришћени у различита доба дана.
То је урађено сортирањем милијарди фрагмената генетског материјала, а затим препознавањем специфичних гена код специфичних типова микроба.
Тако је створена time-lapse монтажа дневних активности разних врста микроба током дводневног периода.
"Природњаци попут сера Дејвида Атенбороуа могу да прате крдо ирваса и виде како се њихово понашање мијења из сата у сат, из дана у дан и из недјеље у недјељу", каже Едвард ДеЛонг, професор на MIT. "Међутим ми до сада нисмо успјели да пратимо микробе на такав начин".
Професор ДеЛонг који је вођа студије је у извјештају објављеном у Открићима националне академије наука објаснио: "Ми смо биљежили сваки тренутак у животу тих микроорганизама.
Прије три године не бих ни сањао да је могуће добити овакву слику њихове динамике".
Добијена монтажа показала је да фотосинтетски микроорганизми који стварају кисеоник, енергију и органска једињења угљеника кориштена у остатку ланца исхране, повећавали су своје активности везане за искориштаване свјетлости у јутарњим сатима, а ноћу их гасили.
Међутим, подводни свијет открио је дио себе који научници до сад нису видјели.
Нефотосинтетски микроби који се хране једињењима угљеника дјеловали су синхронизовано са њима и то на исти начин на који функионишу сасвим различите групе ћелија у људском тијелу.
Истраживачи сматрају да сви ти микроби, без обзира на то којој врсти припадају, реагују на исте промјене у окружењу, али на различите начине.
Они сумњају да групе микроба раде заједно како би храна била доступна за све.
На примјер, неки пикопланктони можда конзумирају велика органска једињења попут протеина и масти.
У процесу они би могли да произведу једноставнија органска једињења – аминокиселине – које се онда отпуштају у воду и служе као храна другим пикопланктонима.
"Овакви резултати показују невјероватну координацију између морксих микроба", каже представник Истраживачког центра акваријума Монтереј залива.
"Ово може да објасни зашто је тешко или немогуће да морски микроби у лабораторији расту и напредују".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
