О Теслиној генијалности данас у Њујорку

На Менхетну гдје је Тесла (1856-1943) провео 59 година, дошао до својих највећих открића и реализовао своје најважније изуме - око 300 патената, који су измјенили технолошку слику свијета, окупиће се велики број познавалаца Теслиног живота и рада, велики број научника, универзитетских професора, умјетника, људи који желе да му још једном одају почаст.

Међу учесницима биће аутор књиге “Wizard” (Чаробњак) Мајк Фајфер, који ће одржати предавање 6. и 7. јануара, затим Метју Инмен, чувени блогер који је одушевио свијет својим “играријама” и поређењем дијела Томаса Едисона и Николе Тесле у специфичном стрипу.

Инмен је успио и да прикупи 1.370.000 долара за откуп Теслине лабораторије на Лонг Ајленду, што “Теслин научни центар” на челу са предсједницом Џејн Алкорн покушава већ неколико година.

Ријеч је о идеји да се од посљедње сачуване Теслине лабораторије, која представља “симбол његовог Свјетског система бежичног преноса” направи музеј и својеврсни научни центар који ће промовисати Теслино генијално дјело.

На конференцији ће учествовати и значајан број људи из Србије, између осталог редитељ Милан Кнежевић, који ће говорити о томе како умјетници дозивљавају Теслу.

Директор Музеја Николе Тесле у Београду Владимир Јеленковић имаће уводни говор о Теслином чудесном свијету електрицитета, 6. јануара, када почиње радни дио конференције под називом “Зашто је Тесла важан” о растућем интересовању за Теслу.

“Најважније је што ће тај тродневни скуп донети својеврсну реафирмацију дела Николе Тесле управо на тлу Сједињених Америчких Држава”, оцијенио је Јеленковић у интервјуу Танјугу.

Он је примјетио да Тесла из дана у дан постаје својеврсна икона савремене науке и културе.

“Чини се да је наша планета тек данас спремна да после више од једног века препозна његова пионирска дела, не само она која су обележила 20. век и која чине основу друге индустријске револуције - индукциони мотор и читав низ његових патенатата који се односе на производњу и дистрибуцију електричне енергије, већ и све оно што је везано за даљинско управљање, чији је он пионирски корак начинио још 1898. демонтрирајући свој теледириговани бродић у Њујорку”, истакао је Јеленковић.

Јеленковић је скренуо пажњу и на Теслину идеју о Свјетском систему бежичног преноса и експерименте које је радио на Лонг Ајленду између 1901. и 1905.

“Нажалост свој велики животни сан никада није реализовао, али чињеница је да је још тада имао идеју о ономе што данас називамо глобално умреженом планетом. Захваљујући технологији којом је располагао, могао је већ тада да начини велики искорак и да практично реализује бежичну комуникацију, коју данас препознајемо кроз интернет, електронску пошту, SMS, MMS, GPS”, примjетио је Јеленковић.

Тесла је 1900. дефинисао 12 тачака Свjетског система бежичног преноса, примjењујући технички рijечник свог времена, а у којима могу да се препознају сви данашњи сервиси и услуге који чине суштину савремених телекомуникација.

“Он је могао још пре више од 100 година да направи бежичну мрежу која представља основу данашњих бежичних преноса, мултимедијлних садржаја и онога што означавамо добом телекомуникација”, нагласио је Јеленковић.

Меморијална конференција почеће гала пријемом и додjелом Теслиних награда у области науке, духовности, финансирања и посвећености промоцији лика и дjела великог научника, а међу добитницима је и Музеј Николе Тесле.

Јеленковић је изразио задовољство што је Музеј добио још једно велико признање за све што чини на промоцији дjела генијалног српско-америчког научника, подсjетивши да су организовали велики број изложби посвећених Теслином раду у више од 20 земаља на четири континента и објавили на десетине издања на српском и енглеском језику.

Он је рекао да Музеј Николе Тесле припрема велику изложбу на прољеће која ће бити посвећена јубилејима - 70 година од смрти Николе Тесле и 60 година од оснивања Музеја.

Музеј Николе Тесле је 5. децембра прошле године обиљежио 60 година од оснивања и рада на прикупљању Теслине високо вредне личне заоставштине која обухвата више од 156.000 архивских докумената, неколико хиљада различитих часописа, хиљаде новинских исјечака, 1.500 фотографија и слајдова, велики број личних предмета, преко 1.000 техничких цртежа, комплетну патентну документацију, техничке планове, писма.

Посебно значајне су његове научне бијелешке из лабораторија у којима је радио, а Јеленковић је скренуо пажњу на важност Теслиних биљежака из Колорадо Спрингса и о његовим истраживањима на Лонг Ајленду.

Изложбом ће, како је навео Јеленковић, први пут јавности саопштити низ детаља који су везани за прикупљање и долазак Теслине заоставштине у Београд 1951. године, као и о формирању музеја 5. децембра 1952. Музеј Николе Тесле је за јавност отворен 1955. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.