Ново откриће о човjековим прецима
Луси (фосил аустралопитекуса) је, како се чини, имала друштво - још једног прачовјека који је такође ходао, иако је већину времена проводио на дрвећу.
Све до сада није било доказа о постојању још једног људског рођака који је живио у исто вријеме када и врста којој припада Луси. Али, фосилни остаци сада показују да је прије три милиона година живјло још једно створење, а то је откриће које баца ново свјетло на еволуцију главне људске карактеристике - ходања на двије ноге.
Створење се појавило када је међународни тим стручњака пронашао дјелимично очувано стопало у источној Африци. Попут Луси, створење је ходало усправно, али је стопалима и даље могло да се хвата за гране дрвета. Научници кажу да је сада јасно да су разни људски рођаци експериментисали са усправним ходањем.
"Ово је још један прозор у ријешавање питања како смо са примитивног стопала дошли до модерног људског стопала", рекао је АП-у Брус Латимер са Универзитета у Кливленду, који је био у тиму који је открио фосил.
Бројне човјеколике врсте постојале су током историје људске еволиције, али ово је први показатељ да је у Лусино доба постојала друга врста.
Како је изгледало ово створење? Научници још не знају, јер нису пронашли лобању нити зубе. Али је на основу стопала јасно да није ријеч о Лусиној врсти - "Australopothecus afarensis ".
Ријеткост је пронаћи стопало прачовјека због тога што су кости крхке и пропадају. Због тога су амерички и етиопијски научени предвођени стручњацима Музеја природне историје из Кливленда били одушевљени када су 2009. године пронашли осам костију стопала и прстију у региону Афар у Етиопији, 50-ак километара од мјеста где је Луси откривена 1974.
Анализом костију и датирањем околне земље, тим је закључио да је ријеч о остацима десног стопала људског рођака који је живио пре око 3,4 милиона година. Док је Луси имала човјеколике црте, ово створење било је мање напредно.
Откриће је објављено у листу "Природа", а аутори нису именовали нову врсту јер мало знају о њој.
"Ово откриће први је солидан доказ да је постојала и друга, различита врста" у то вријеме, рекао је Том Вајт, директор Центра за истраживање људског развоја на Берклију.
Способност усправног ходања кључна је карактеристика која одваја људе од мајмуна. То што се други људски рођак појавио у исто вријеме када и Луси указује да је усправно ходање еволуирало неколико пута.
Ход на две ноге је "компликована ствар и није нешто што се одједном догодило", каже Вилијам Харкурт Смит из Америчком музеја људске историје у Њујорку.
Протеклих милиона година, људско стопало мијењало се како би олакшало усправан ход. Данас људско стопало има стабилан палац који је у истој линији са осталим прстима, пету у лукове како би тежина била равномјерно распоређена током ходања, трчања или скакања.
Стопало нове врсте подсјећа на стопало Ардија (Ardipithecus ramidus) врсте која је живjела милион година прије Луси у данашњој Етиопији. Научници, међутим, још не знају да ли је ријеч о потомку или блиском сроднику.
Као и код Ардија, палац на фосилу нове врсте је одвојен од остатка стопала како би олакшао хватање за хране, а стопало нема лук. Кости и зглобови стопала показују да је створење ходало на двије ноге - макар неко вријеме.
Научници кажу да је тешко процјенити како је створење ходало без познавања облика чланака, кољена или кукова. Највјероватније није било претјерано ефикасно и гегало се унаоколо. Такође, због недостатка лука није могло да путује толико далеко као Луси.
И док је 1,06 метара висока Луси вријеме проводила у шуми, њено веома различито стопало показује да је била адаптиранија и да јој је много више одговарало да шета отвореним пољима за разилку од новооткривеног створења.
Човјек који је пронашао Луси, Доналд Јохансон назвао је ново откриће "фасцинантним еволутивним експериментом" који је покушао да хода, али никада није у потпуности успио.
Изгледа да то створење "није могло да се одлучи да ли жели да живи на дрвету или на земљи", каже Јохансон који је оснивач Института за људско поријекло на Државном универзитету Аризоне.
Какве су шансе да су се ово двоје икада срели? Чак и да јесу, кажу научници, нису се дружили због потпуно различитих начина живота.
"Свако је живио свој живот", каже Јохансон.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
