Необичне појаве које је наука успјела да докаже VIDEO
Физика је свуда око нас, а чаролија њених закона је што те силе не видимо на делу, али се цело наше постојање темељи се на њиховим последицама. Погледајте пет видео-снимка који приказују чудесне, али научно објашњиве појаве.
1. Левитација
Иако дјелује као мађионичарски трик, левитиација заиста постоји. Наиме, ако се неки одређени материјали охладе испод базне температуре, они постају суперпроводници - нестаје електрични отпор и притисак магнетног поља. Управо то су у експерименту доказали научници с израелског Универзитета Тел Авив, уз помоћ итријум-баријум оксида бакра, којег су охладили течним азотом на преко минус 160 Целзијуса. Тај појам лебдења се још назива и квантном левитацијом или закључавањем.
2. Њутонове перле Низ куглица у стакленој посуди које искачу ничим изазване нису никаква илузија, већ доказ дјеловања неколико сила које, упркос својој једноставности, изгледају поприлично импресивно. Погледајте то у успореном снимку: Гравитација повлачи предњи руб ланца према поду, а након што низ подлегне гравитацији, за собом повлачи куглице које су иза. У тегли се јавља трећа сила - која избацује куглице у ваздух. Све се темељи на то што је тај низ заправо - ланац с крутим шипкама повезаних флексибилним зглобовима - попут вагона. У хипотетичкој ситуацији, да се подигне први вагон у ваздух, то би навело средишњу осу да крене према горе, али исто тако и да се спусти.
3. Скулптуре од течности Феромагнетна течност је вјештачким путем створена течност, која се састоји од суспензије магнетних наночестица које су обложене површинском активном материјом у керозину или уљу. У комбинацији с магнетом, ова течност је једна од најневјероватнијих материја на свијету. Она обликује шиљке, а то је резултат честица које покушавају да се ускладе с магнетним пољем.
4. Ужарена коцка леда Индукцијско грејање је процес који захтјева струју високе фреквенције, која се избацује кроз намотај и ствара електромагнет, и пумпа остатак магнетних струја кроз водљив материјал. Кад магнетизоване струје погоде отпор унутар материјала, настаје Џулов ефекат. У овом случају, проводник је комадић метала унутар коцке леда, а температура толико брзо расте да лед успијева да се запали, прије него да се растопи.
5. Мост од течног кисеоника Тачка врења је температура код које је притисак паре течности једнак спољашњем притиску, а код кисеоника је она - 183 Целзијуса, а све изнад тога је плин који удишемо. Једном кад падне испод те температуре, кисеоник има врло занимљиве особине. Захваљујући гушћој конфигурацији својих молекула у течном стању могућ је парамагнетизам. Као течност, понаша се као комад гвожђа близу магнета, а с два супротна магнета, течни кисеоник ће формирати кисеоник између њих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
