Нема креме која штити од сунца?
Креме за сунчање су важне за заштиту коже, али ни једна од њих не штити у потпуности од штетних ефеката прекомјерног излагања ултравиолетном зрачењу, упозорили су стручњаци.
Дужи боравак на сунцу без заштите није препоручљив, изјавила је Танјугу др Весна Пантић-Палибрк из Градског завода за јавно здравље у Београду, додајући да ултравиолетно зрачење може да изазове низ опасних посљедица - од опекотина и убрзаног старења коже до смањења одбрамбене способности организма и повећаног ризика од малигнитета коже.
Кад је у питању избор крема за сунчање, треба водити рачуна да заштитни фактор (SPF) буде најмање 30, рекла је она, уз напомену да висина тог фактора није баш најбољи показатељ карактеристика креме и да зато може да доведе у заблуду да производ комплетно штити од сунца.
Др Пантић-Палибрк је објаснила да се заштитни фактор односи на црвенило коже, што значи да крема са ознаком 30 штити двоструко боље него SPF 15 само кад су у питању опекотине од сунца.
Ова линеарна веза, међутим, не постоји када се пореди апсорпција УВ зрака. Производ са SPF 15 апсорбује 93 одсто, са SPF 30 -97 одсто, а производи са SPF већим од 50 не повећавају битно овај ефекат.
Управо због тога, Европска унија је донијела препоруке о увођењу јаснијег начина обиљежавања у смислу степена заштите на који се односи. Нови начин обиљежавања је још у статусу препорука, чак и у земљама ЕУ, изјавила је др Пантић-Палибрк.
У Америци су уведена нова правила у декларисању ових производа и многе уобичајене ознаке више нису дозвољене. Истовремено је уведена обавеза специфичног тестирања за сваки производ, везано за изјаве које се односе на заштиту од сунца.
Нова регулатива је ступила на снагу децембра 2012. и увела је и додатна ограничења у смислу, на примјер, лимитирања максималне заштитне вредности на 50+.
Уведен је и термин ''широки спектар'' (broad spectrum), а прописано је да он може да се користи само за производе који имају доказ да штите од свих врста оштећења коже сунцем (УВА и УВБ заштита).
10 савjета за правилно сунчање
Насупрот овоме, производи који штите само од опекотина од сунца, морају имати специфична упозорења: ''Карцином коже/старење коже: Ови производи доказано штите само од опекотина од сунца, а не и од карцинома коже и превременог старења коже. Излагање коже сунцу повећава ризик од рака коже и превременог старења коже.''
Ограничења су уведена и код ознака ''водоотпорне'' (water resistance), тако да на паковању може да буде наведено или 40 минута или 80 минута.
“Када бирате крему, препорука је да се одлучите за ону која, поред одговарајућег SPF фактора, има ознаку да штити и од УВА зрачења”, изјавила је др Пантић-Палибрк.
Она је додала да је веома важан и савjет да се заштитна крема користи у довољним количинама. Према подацима стручњака, потрошачи у просjеку користе двоструко мању количину креме, чиме умањују заштиту чак и за више од пола.
“За заштиту целог тела одрасле особе просечне висине потребно је утрошити око 35 грама креме или око шест кафених кашичица, па је паковање од 200 грама довољно за само пет-шест мазања”, рекла је др Пантић-Палибрк и подсетила да крему треба поново нанети после сваког купања, пливања или брисања пешкиром, с тим што се поновљеном применом не може продужити препоручени боравак на сунцу.
Она је нагласила да је за заштиту најважније да се између 10 и 16 сати што мање борави на сунцу и да се, уз лагану одjећу која прекрива већи дио тијела, користе шешири и наочаре за сунце. Посебно треба водити рачуна да се бебе и мала дјеца не излажу директно сунчевим зрацима.
Говорећи о распрострањеним заблудама, др Пантић-Палибрк је истакла да су маслиново и друга природна уља врло корисна за његу коже, али да не посједују заштитне факторе, тако да не могу да буду замјена за креме за сунчање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
