Небо над Аустралијом мало је другачије – пожари су оставили траг
Велики пожари у Аустралији изазвали су драматичну топлотну аномалију у стратосфери и велика пространства дивљине и животи милијарди животиња угашени су и претворени у пепео током пожара у Аустралији током 2019. и 2020. године. То љето називају „црвеним љетом“ Аустралије.
Пожари су прогутали преко 5,8 милиона хектара живота и били су толико жестоки да су формирали сопствене временске системе, укључујући олује са грмљавином прожете димом (пирокумулонимбус) које су трајале данима. Измаглица која је настала услед дима угушила је читаве градове, изазвала много здравствених проблема међу становницима овог континента, а далеке глечере обојила у сиву боју.
Истраживачи су пратили како је дио спаљене биомасе допринио највећем стратосферском загријавању у посљедње три деценије и упропастио озонску рупу на Антарктику.
Комбинујући сателитске податке који су настали при посматрању аеросола на површини у компјутерским моделима, статистичарка Универзитета у Ексетеру, Лили Дамани Пеарс и њене колеге успјели су да открију и проуче дим док је лебдио високо у атмосферу наше планете.
Како истраживачи објашњавају, ови системи и њихови вртлози су „пумпали" дим на изузетно велике висине, при чему су сунчеви зраци загријевали тамне честице које су ишле ка већим висинама.
Први вртлог, откривен 31. децембра 2019, достигао је висину од 16 километара, други 12. јануара 2020 .године, перјаница дима која се попела до 35 километара у стратосферу и тамо остала око два мјесеца.
Током овог периода нагло је скочила вриједност температуре у стратосфери за 0,7 степени Целзијусових. Та вриједност повишених средњих вриједности температура стратосфере задржала је своје вриједности око четири мјесеца.
„Овај догађај за посљедицу имао је највећи температурни скок у Земљиној стратосфери од ерупције вулкана Пинатубо 1991. године", рекла је Лили Дамани.
Док се површина планете охладила за око пола степена Целзијусових захваљујући дифузним облацима честица који блокирају сунчеву свјетлост, апсорпција инфрацрвеног зрачења честицама у стратосфери је изазвала значајно загријевање тог слоја атмосфере.
Познато је да аеросоли из вулкана који се испуштају у атмосферу усљед оваквих ерупција такође уништавају озонски омотач, а недавне студије су показале да то могу да ураде и честице из шумских пожара.
Хемијске реакције које се одвијају на површини честица дима троше молекуле озона. Тако су истраживачи мапирали вертикалну дистрибуцију озона на јужној хемисфери 2020. године и пронашли више доказа о уништеним зонама озона.
Ово је допринијело повећању Антарктичке озонское рупе која је примјећена 2020.године.
Ново истраживање је открило како су ове промјене изазване димом такође утицале на температуре јачањем поларног вртлога. То је довело до необично хладног прољећа јужне хемисфере 2020.
Неке од честица дима плитале су површинама океана и мора, подстичући прекомерно храњење и размножавање планктона, који су створили зелене скраме по површинама океана, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
