Научници утврдили да је дан све дужи, ево и зашто
ЦИРИХ - Научници кажу да емисије гасова које настају усљед људских активности имају већи утицај на нашу планету него што можемо да замислимо и да је једна од посљедица продужавање дана због топљеља ледених капа на половима.
Ново истраживање показало је да ова посљедица климатских промјена успорава брзину којом се Земља ротира, а то повећава дужину дана, пренио је “Јуроњуз”.
Продужење износи само неколико милисекунди, али би могло да има значајан утицај у модерном свијету високе технологије, јер се многи рачунарски системи које свакодневно користимо ослањају на веома прецизне атомске сатове.
Брзина којом се Земља окреће диктира колико је тачно дан дуг. Што се планета спорије окреће, то је дан дужи. На то утиче компликована мрежа различитих фактора који укључују гравитационо привлачење Мјесеца на наше океане и копно.
Већ миленијумима, Мјесец је био доминантан фактор, додајући неколико милисекунди дану током једног вијека. Мјесец привлачном силом према Земљи узрокује да се океани избоче према њему, што постепено успорава окретање планете.
Пошто се ледени покривачи Гренланда и Антарктика топе због глобалног загријавања, ова вода се прераспоређује са полова планете у океане ближе екватору. Ово мијења облик Земље, изравнава полове и чини је дебљом у средини, што успорава њену ротацију.
-То је као када умјетничка клизачица прави пируету - прво држи руке уз тијело, а затим их испружи - рекао је Бенедикт Соја, аутор студије и професор свемирске геодезије на универзитету ЕТХ у Цириху.
Међутим, уколико људи наставе да сагоријевају више фосилних горива и Земља се у складу с тим буде додатно загријавала, то би на крају имало већи утицај на брзину ротације Земље него ефекат Мјесеца. Климатске промјене би могле да постану доминантни фактор, показује истраживање.
Дужина дана би до краја вијека могла да се повећа за 2,62 милисекунде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
