Научници стварају рак како би га боље разумјели
Британски и амерички научници удружили су се у истраживању канцера и раних симптома болести, како би могли да га открију у што ранијој фази.
Они планирају да "створе" ћелије рака у лабораторији и прате га од "првог дана".
То је само једно од истраживања нове Међународне алијансе за рано откривање рака.
Заједнички рад допринијеће ранијем откривању рака, а пацијенти ће због тога имати више користи, наводи се у саопштењу Међународне алијансе за откривање рака.
У ово истраживање укључили су се Хуманитарна организација за истраживање рака Велике Британије, универзитет Кембриџ, Манчестер, УЦЛ, Стенфорд и Орегон из Сједињених Америчких Држава, ради размјене идеја и технологије у овој области.
Удружени, научници надстоје да развију мање инвазивне тестове, попут тестова крви, дисања, урина, надгледање високоризичних пацијената, побољшавају технике уочавања ћелија рака у ранијој фази.
Ипак, признају да је цијели процес попут тражења игле у пласту сијена и да би могао да потраје и до 30 година.
"Проблем је у томе што никада нећемо моћи да видимо како се рак рађа у човјеку", каже др Дејвид Крозби, шеф истраживања у Центру за истраживање рака у Великој Британији.
"Када се и пронађе, дијагноза је већ постављена", додаје.
Научници у лабораторији у Манчестеру стварају људско ткиво дојке са синтетичким имунолошким ћелијама како би пратили промјене које могу довести до рака од почетка.
Професор Роб Бристов је рекао да ово истраживање слично сродно формирању банке ткива.
Ипак, увијек постоји опасност, јер не значи да ће све ране промјене у ћелијама постати канцерогене.
Научници морају да буду прецизнији и да пазе и на околину у којој су људи расли, како би утврдили колики је ризик од одређеног канцерогеног обољења.
Тек тада ће знати како треба да дјелају.
Научници кажу да су до данас истраживања развоја рака малобројна и неповезана, јер им недостаје велики број људи који би учествовали у истраживању.
Др Крозби је рекао да ће ова сарадња донијети промјену у здравственом систему, јер ће постојати могућност да се интервенише у најранијој фази, што значи брже и јефтиније лијечење.
Подаци показују да 98 одсто пацијената са карциномом дојке живи пет година и дуже ако се болест дијагностикује у првом стадијуму, најранијој фази.
У поређењу са четвртим стадијумом, који преживи само 26 одсто пацијената, јер је то најнапреднија фаза.
У Великој Британији постоје програми за преглед дојки, цријева и грлића материце и за старије људе.
Међутим, тренутно не постоје поуздани механизми скрининга органа као што су панкреас, јетра, плућа и простата, што значи да су проценти преживјелих обољења ових органа често нижи.
Професор Марк Ембертон, са УЦЛ-а, рекао је да је коришћење магнетне резонанце у постављању дијагнозе "тиха револуција" и може замијенити игле, које се користе у биопсији приликом дијагностике карцинома простате.
"Магнетна резонанца види само агресивне ћелије", рекао је Ембертон и додаје да је овакав начин постављања дијагнозе скупљи, захтева више времена и да још није дошао тренутак да постане главни начин тестирања.
Прецизније, хиперполаризовани снимци магнетне резонанце и фотоакустика, гдје свјетло ласера указује на тумор, стварају звучне таласе који се анализирају како би се створиле слике. И то представља напредак у оваквом начину тестирања рака.
Ембертон каже да им је циљ да установе које све врсте канцера могу да се установе овим начином тестирања.
На универзитету Кембриџ, професорка Ребека Фицџералд тренутно ради на развоју напредног ендоскопа који ће моћи да открије предканцерогене лезије у цријевима.
Она каже да раном откривању рака није посвећено много пажње и да неки тестови за рак могу бити веома једноставни и јефтини.
Професорка је рекла да се радује сарадњи са колегама из Америке.
Центар за истраживање рака у Великој Британији улаже 50 милиона долара у Међународну алијансу за рано откривање рака у наредних пет година, а 20 милиона долара дали су Стенфрод и Институт за проучавање рака из Орегона
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.