Научници реконструисали пјесму „Пинк Флојда“ на основу можданих таласа

Танјуг
Научници реконструисали пјесму „Пинк Флојда“ на основу можданих таласа

ЛОНДОН - Научници су декодирали песму Пинк Флојда "Зид" (The Wall) на основу снимака електричне активности мозга, што би могло помоћи враћању моћи говора пацијентима са можданим ударом или амиотрофичном латералном склерозом, неуродегенеративне болести која је била дијагностификована и код Стивена Хокинга.

ЛОНДОН - Научници су декодирали песму Пинк Флојда "Зид" (The Wall) на основу снимака електричне активности мозга, што би могло помоћи враћању моћи говора пацијентима са можданим ударом или амиотрофичном латералном склерозом, неуродегенеративне болести која је била дијагностификована и код Стивена Хокинга.

-Иако су чланови исте лабораторије раније успјели да дешифрују говор, па чак и нечујно замишљене ријечи - са снимака мозга, "уопштено говорећи, сви ови покушаји реконструкције су имали роботски квалитет" - рекао је професор Роберт Најт, неуролог са Универзитета у Калифорнија, САД, који је спровео студију са постдокторандом Лудовиком Белиером, преноси Гардијан.

Према његовим ријечима, музика је по природи емотивна, има ритам, стрес, акценат и интонацију и садржи много већи спектар ствари од ограничених фонема на било ком језику, што би, како је навео, могло додати још једну димензију имплантабилном говорном декодеру.

Док је претходни рад декодирао електричну активност из можданог говорног моторног кортекса, области која контролише ситне покрете мишића усана, вилице, језика и ларинкса који формирају ријечи, нова студија је користила снимке из слушних дијелова мозга, гдје се обрађују сви аспекти звука.

Тим је анализирао снимке мозга 29 пацијената док им је пуштан троминутни дио пјесме „Пинк Флојда“, преузет са њиховог албума " The Wall " из 1979. године.

Активност мозга добровољаца је откривена постављањем електрода директно на површину њиховог мозга.

Вјештачка интелигенција је коришћена за декодирање снимака и затим кодирање репродукције звукова и ријечи.

Иако веома пригушена, фраза „Све у свему, то је само још једна цигла у зиду“ се препознаје у реконструисаној пјесми - са нетакнутим ритмовима и мелодијом.

-Помало звучи као да говоре под водом, али то је наш први покушај у овоме - рекао је Најт.

Он вјерује да би коришћење веће густине електрода могло да побољша квалитет реконструкције.

-Просјечно раздвајање електрода је било око пет милиметара, али имали смо неколико пацијената са три милиметра одвајања и они су били најбољи у погледу реконструкције - рекао је Најт и додао да би квалитет био много бољи са електродама удаљеним око милиметар и по.

Ове године, истраживачи предвођени др Александром Хутом са Универзитета Тексас у Остину, објавили су да су успели да преведу мождану активност у континуирани ток текста, користећи податке неинвазивног МР скенирања.

Систем није био довољно прецизан да декодира тачне ријечи, али је могао да открије суштину реченица.

Истраживање, објављено у ПЛоС Биологy, такође је идентификовало нове области мозга које су укључене у откривање ритма и потврдило да је десна страна мозга више прилагођена музици него лијева.

Боље разумијевање начина на који се музика и језик обрађују такође може имати практичну примјену, као што је помоћ у расвејетљавању мистерије зашто људи са Брокином афазијом, који се боре да пронађу и изговоре праве речи, често могу да пневају ријечи без потешкоћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана