Научници: Пријети нам масовно изумирање!

24сата.инфо
Научници: Пријети нам масовно изумирање!

У задњих 540 милиона година више од пет врсти је изумрло. До изумирања долази када више од 75 одсто врсте умре у периоду мањем од два милиона година.

Можда нам се то чини као дугачак период, међутим геолошки гледано, то је трептај ока. Научници вјерују да нам изумирање пријети шести пут и доносе 7 разлога због којих вјерују да су у праву.

1.Јелоустон би могао да проради
Научници предвиђају да би због тектонских промјена Јелоустон могао да еруптира. Задњи пут је мега-вулкан експлодирао у Сибиру прије 250 милиона година и није престао готово хиљаду година. Испутио је толико сулфата, угљеника и других гасова у атмосфери који су промјенили атмосферу. Температуре су се мјењале између екстремно хладних и топлих све док готово 95 одсто организама није умрло.

2. Све је више инвазивних врста
На Земљи је људска врста агресивно населила сваки континент, осим Антарктике. Попут пацова и инсеката ми смо инвазивна врста, која је многе друге врсте истјерала из њихових природних станишта. Прије 359 милиона година 75 одсто врсти је умрло током палеозоика.

3. Климатске промјене
Ледени покривач сваким се даном све више и више смањује. Температуре све више расту. Прва велика масовна естинкција догодила се прије 540 милиона година након кратког леденог доба и периода стаклених гасова у атмосфери.

4. Ацидификација океана
Пораст нивоа киселости океана убија коралне гребене који су извор живота многим морским животињама. Ацидификација океана је такође један од разлога због естинкције врсти за вријеме Јуре. Уколико ацидификација океана настави да се повећава, то може допринијети новом изумирању.

5. Размак између периода изумирања се све више смањује
Изумирање је нормално. Научници који проучавају изумирање, открили су временски узорак у којем се одвија изумирање. Ако је вјеровати тим прорачунима, приближавамо се масовном изумирању.

6. Сва мегафауна је изумрла
Један он начина којим научници утврђују узорак изумирања је проучавање разноврсности фосила. На темељу проналазака могу да утврде колико је биљног и животињског свијета било живо у одређеном тренутку у хисторији. Земља је била дом мегафауни, која је у потпуности изумрла.

7. Појачано изумирање водоземаца
Једна голема група живих бића, водоземци, поготово жабе, изумиру брзином која се може мјерити људским, а не геолошким временом, а то је страховито брзо. Многе од њих, опет посебно жабе, убијају врло инванзивне гљивице које се врло брзо шире у њиховим стаништима. Ради се о правој пандемији, коју жабе могу удаљавањем из својих станишта великом брзином да шире на друге врсте, које такође први пут долазе у контакт с опасним организмима и неотпорне су. А што је мање животињских 'брана' између људи и и инванзивних организама, то је већа опасност од масовног изумирања.

Иако сви ови знакови указују на масовно изумирање, још увијек имамо довољно времена да учинимо нешто по том питању. Но, то захтјева многа одрицања, попут смањења коришћења фосилних горива и емисије стаклених гасова, као и очување животињских и биљних врста од све већег утицаја човјека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана