Научници открили велику тајну људског организма
Научници су по први пут мапирали молекуларне "прекидаче" који могу активирати или утишати одређене гене у ДНК за више од 100 типова људских ћелија.
Ово револуционарно достигнуће окрива сложеност генетских информација, а уз још двадесетак повезаних радова објављено је у стручном магазину "Nature".
Мапирање је било дио десетогодишњег програма америчке владе вриједно 240 милиона долара.
Људски геном је нацрт за "изградњу" сваког појединца. Епигеном је нешто истиче или прецртава дјелове тог нацрта. Тако ако нечији геном садржи ДНК који се повезује са канцером, али га "прецртавају" молекули у епигеному, особа вјероватно неће развити канцер.
Пошто је секвенцирање људског генома, како би се утврдио ризик од неких болести, све чешћа појава, наметала се важност откривања улоге епигенома у свим аспектима здравља.
Епигенетске разлике су један од разлога зашто једнојајчани близанци који имају идентичну ДНК не развију увијек исте генетске болести, па ни канцер.
Ипак, тешко је уврстити испитивање епигенетике у конвенционалну медицину.
"Многи фактори окружења и животне навике утичу на епигеном, укључујући пушење, вјежбање, исхрану, изложеност токсичним хемикалијама", каже Манолис Келис из Технолошког института у Масачусетсу, који је предводио мапирање заједно са научницима из цијелог свијета – од Хрватске до Канаде.
Не само да научници морају дешифровати како епигеном утиче на ген, него и како начин живота људи утиче на епигеном.
Људски геном је низ свих ДНК на хромозомима. ДНК је идентична у свим ћелијама – од неурона до срца и коже, а епигеном је тај који диференцира ћелије.
Нова мапа представља како се сваки од 127 типова ткива и ћелија разликује на нивоу ДНК.
Једно од открића је да су, на примјер, неурони особа које су умрле са Алцхајмеровом болешћу имале епигенетске промјене у ДНК задужене за реакцију имунитета.
Алцхајмер никада раније није посматран као аутоимуни поремећај, па откриће отвара сасвим ново поље истраживања.
Епигенетске информације могле би тако да пруже трагове који ће спасавати животе, каже један од аутора Шамил Суњајев, генетичар Бригам анд Вуменс болнице у Бостону.
"Ово је тек почетак деценије епигенетике", каже Келис.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
