Научници одабрали 10 најзначајнијих научних постигнућа у 2023.

Док су западни милијардери слали ракете у свемир које су често пропадале, индијски научници су 2023. остварили историјски успјех с мисијом Чандрајана-3, која је прва стигла близу јужног пола Мјесеца, подручја богатог потенцијалним резервоарима смрзнуте воде.

Лансирана у јулу, за 75 милона долара, ова мисија је показала да је Индија значајан играч у свемирским истраживањима с трошковима знатно нижим од других земаља, наглашава Хали Гомез професорка астрофизике на Универзитету у Кардифу.

Она је навела да је у истом мјесецу Кина такође постигла напредак лансирањем Џућијуе-2, прве ракете на свијету која користи течни метан са кисеоником као погонско гориво за успјешно летење у орбиту, означавајући велики пробој у најсавременијој технологији којом су раније доминирали амерички Спејсекс и Блу ориџин.

-Протекла година означава прекретницу у технологији, с вјештачком интелигенцијом (AI) који постаје "мејнстрим", посебно захваљујући софтверу попут Чета џи-пи-ти,  и сличним великим језичним моделима - сматра Мајкл Вулдриџ професор информатике на Универзитету Оксфорд.

Ови АИ системи, који су постали вирални у 2023. након објаве крајем 2022, импресионирали су кориснике својим напредним квалитетом и широким знањем.

-Упркос почетној потцијењености технолошке индустрије, Чет џи-пи-ти је постао лидер на тржишту генеративне АИ технологије - навео је Вулдриџ.

У марту 2023. године двије матуранткиње из Њу Орлеанса саопштиле су да су коришћењем тригонометрије доказали Питагорину теорему, за коју су академици два миленијума сматрали да је немогућа, а то је као своју значајну научну причу издвојио Нира Чемберлен предсједник Математичког удружења и гостујући професор на Универзитету Лафборо.

Калцеа Џонсон и Не'Киа Џексон, ученице Академије Свете Марије, одржале су презентацију својих открића на полугодишњем састанку Америчког математичког друштва у Џорџији.

Њихов допринос је значајан јер је 1940. године било тврдњи да Питагорина теорема не може бити доказана тригонометријским методама.

-Овај рад не само да показује креативност и математичку вјештину, већ и оповргава предрасуде о математичким способностима дјевојака, које су се претходно доводиле у питање - сматра Чемберлен.

Адам Радерфорд, писац, телевизијски водитељ и предавач генетике на Универзитету у Лондону издвојио је као значајно научно постигнуће у 2023.години  недавну студију Саре Тишкоф која је открила трагове ДНК неандерталаца у модерним Африканцима.

Хомо сапиенс, људска врста, поријеклом је из Африке, гдје се већина наше еволуције догодила током посљедњих пола милиона година.

Насељавање остатка свијета започело је када је мали број људи напустио Африку у посљедњих 100.000 година, а традиционално, наше разумијевање људског миграцијског пута засновано је на фосилима.

Студија ове научнице са Универзиета Пенсилванија, која се усмјерила на анализу ДНК, сугерише да је Хомо сапиенс напуштао Африку неколико пута, почевши прије 250.000 година, што је раније него што се претходно мислило.

Ово откриће, које произлази из проучавања генома афричких људи, приступа који је раније често био занемарен, омогућује дубље разумијевање наше колективне историје, сматра Радерфорд.

По мишљењу Хане Клоук, професорке хидрологије на Универзитету Рединг значајно је нагласити да ће 2023. бити забиљежена као најтоплија година у историји, и да ће бити премашен досадашњи рекорд из 2016. године.

Она наводи да су утицаји глобалног загрјавања све видљивији, с катастрофалним догађајима попут поплава у Либији које су однијеле преко 10.000 живота, шумских пожара у Грчкој и Канади, као и разорних тропских циклона у источној Африци.

Клоук наглашава да постоји напредак у рјешавању ових проблема, као што је производња веће количине зелене енергије у Британији и употреба АИ технологије за напредније климатске прогнозе, а НАСА-ин сателит СВОТ који је укључен у праћење водних ресурса на Земљи, би могао помоћи у превенцији будућих катастрофа.

По мишљењу Ан Финикс, професорке психосоцијалних студија на Универзитету у Лондону значајно научно постигнуће у 2023.години је увођење нових биотехнолошких терапија за лијечење болести српастих ћелија и бета-таласемије.

Медицински третман који користи такозвану CRISPR технологију измјене гена одобрен је у Великој Британији и у САД, а  користи врсту нове технологије за уређивање генома, сигнализирајући иновативни напредак у области генске терапије.

Болест српастих ћелија и бета-таласемија представљају групу наследних поремећаја крви која погађа чешће људе афричког, медитеранског, блискоисточног и јужноазијског порекла, а терапија је показала обећавајуће резултате у ублажавању симптома  и смањењу потребе за трансфузијама крви у случају таласемије.

Гојазност, која постаје смртоноснија од потхрањености, подстакла је током 2023. развој лијекова као што су стимуланси рецептора пептида ГЛП-1, укључујући Вегови, који снижава ниво глукозе у крви и повећавају ситост, а то је по мишљењу Иџејоме Ф. Ичегбија професора фармацеутске нанонауке на Универзитету у Лондону, научна прича  која је обиљежила ову годину.

Нови лијек се користи у третману против гојазности и узима се једном недјељно, а људи који га користе наводе да осјећају ситост, па једу мање и тако губе на тежини.

Права бура настала је у свијету науке када је, током јула, тим јужнокорејских научника објавио да су успели да направе суперпроводник LK-99, који ради на собној температури и под атмосферским притиском, навео је Сајфул Ислам, професор хемије који се бави проучавањем материјала на Универзитету у Оксфорду.

Док су једни то одмах назвали открићем вијека, јер би суперпроводници који могу да раде ван лабораторије и без потребе за хлађењем довели до нове индустријске револуције, код многих у научној заједници то је наишло на скептицизам.

До краја августа, водеће лабораторије нису успјеле да понове резултате јужнокорејских научника, а тренутни консензус је да нема довољно доказа о кључним налазима суперпроводљивости на собној температури.

Чак и ако сам LK-99 није "свети грал" за којим трагају научници, он може бити занимљив материјал сам по себи, отварајући могућности за тражење суперпроводника на собној температури на нове, неочекиване начине, сматра професор Ислам.

Џоана Багнијевска, професор еколошких наука на Универзитету Брунел, истакла је да је у  2023.години постављен неславан рекорд када је у питању животна средина и да се поред глобалног загријавања дешава још једна еколошка катастрофа: брз губитак дивљих животиња.

Криза биоразноликости, упркос својој хитности, заузима знатно мање медијске пажње у поређењу с климатском кризом, сматра научница.

Једно од кључних истраживања ове године усмјерено је на пад броја птица у Европи, где је у последњих 40 година забележен пад од 550 милиона птица.

Главни узрок овог смањења, према студији истраживачког тима који је водио Станислас Ригал, јесте интензивирање пољопривреде, посебно повећана употреба пестицида и вјештачких ђубрива који штете здрављу птица.

Оваква истраживања су кључна за обликовање политичких одлука и приоритета, нагласила је Багнијевска.

У јуну су објављени радови који описују развој модела који из плурипотентних матичних ћелија стварају структуре сличне раним људским ембрионима, а по мишљењу британског научника Робина Лоуела Беџа ово је откриће које је обиљежило 2023.годину.

Оно је привукло значајну медијску пажњу због потенцијала модела ембриона базираних на матичним ћелијама као алтернативи истраживањима на стварним људским ембрионима.

Ти модели, чија стопа успјешности експеримента износи један одсто, могу пружити увиде у људски развој и помоћи у рјешавању проблема повезаних с урођеним болестима, побачајем и неуспјесима у вантелесној оплодњи.

-Међутим, тренутно су ови модели далеко од еквивалента правим људским ембрионима, а не би било етички, нити законито, а вјероватно и могуће довести до трудноће са њима - наводи Лоуел-Беџ, који истражује развој ембриона на Институту Френсис Крик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.