Научници: Мјесец се тајно наводњава са Земље већ милијардама година

Научници претпостављају да се јони водоника и кисеоника потискују на површину Мјесеца док Мјесец пролази кроз реп Земљине магнетосфере (мјехур у облику сузе око Земље на који утиче њено магнетно поље). То се дешава током пет дана сваког лунарног мјесеца.

Због Сунчевог соларног вјетра који гура овај мјехур, неке од Земљиних линија магнетног поља су прекинуте: само су на једном крају везане за планету.

Када Мјесец омета реп Земљине магнетосфере, неке од ових прекинутих веза се фиксирају, што доводи до тога да јони водоника и кисеоника који су претходно побјегли из Земљине атмосфере изненада јуре назад ка њој.

"Као да је Мјесец под тушем - пљусак водених јона који се враћа на Земљу, пада на површину Мјесеца", објашњава геофизичар Гунтер Клетечка са Универзитета Фербанкс на Аљасци.

Пошто Мјесец нема магнетосферу, када јони ударе у његову површину, ствара се пермафрост, претпостављају истраживачи. Дио тог леда, захваљујући различитим геолошким процесима, могао би да доспије испод површине и претвори се у воду у течном стању.

Истраживачи сугеришу да је током милијарди година, још од периода када су рана Земља и Мјесец били под сталним ударима других небеских тијела која су јурила кроз свемир, дошло до нагомилавања ових јона.

Гравитациони подаци са Насиног лунарног орбитера "Реконаисенс" коришћени су да се изблиза сагледају поларни региони Мјесеца и неколико великих кратера. Тим је уочио аномалије које би могле указивати на расједе у стијенама у којима је било могуће да буде заробљен пермафрост.

"Прорачуни сугеришу да се неколико хиљада кубних километара воде можда акумулирало на овај начин испод површине Мјесеца у посљедњих три и по милијарде година".

Иако је вода на Мјесец вјероватно доспјела из неколико извора, укључујући реакције водоника и кисеоника изазване соларним вјетровима, сматрају научници, велики дио је можда стигао на овај начин.

Предвиђена акумулација била би довољна да напуни језеро Хјурон у Сјеверној Америци. Заштита коју пружају кратери и пукотине у стијенама спречавају да вода испарава назад у свемир.

Пошто Наса планира да успостави дуготрајно људско присуство на Мјесецу, подразумијева се да будућа лунарна станица треба да буде у близини неког извора воде. Најновије истраживање би могло да помогне стручњацима гдје да поставе ту станицу.

"Пошто Насин Артемис тим планира да изгради базни камп на јужном полу Мјесеца, јони воде који су настали прије много еона на Земљи могу се користити у систему за одржавање живота астронаут", наводи професор Клетечка.

Истраживање је објављено у Scientific Reports, а преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.