Научници још нису схватили Теслину стваралачку интуицију
Наука још није докучила изумитељску интуицију Николе Тесле упркос великом броју истраживања која се њим баве, пише хрватски "теслалог" Томислав Петковић у чланку објављеном у најновијем броју међународног часописа Алмагест, поводом седамдесете годишњице Теслине смрти.
Тесла и данас остаје изузетна појава у историји свjетске науке, технологије и културе, и велико надахнуће истраживачима, оцијенио је професор загребачког Факултета електротехнике и рачунарства.
Велике мисли
Цијели живот Тесла је посветио великим мислима: науци, природи и човјеку, а највеће признање му је чињеница да милијарде људи на планети уживају резултате његовог рада, истиче Петковић.
Једнако је важан Теслин космополитизам и идеја свјетског мира коју је чврсто заговарао и што никада није умањивао важност његових коријена и културе подручја одакле потиче, напомиње.
Петковић се критички осврће на " псеудонаучне" приступе Тесли и заговара синтетички одговор о Теслиним достигнућима, наслијеђу, моралу и космополитизму.
Научник – геније – ексцентрик – чудак
Научна и културолошка истраживања Теслиног живота и дјела уродила су плодом у неколико вриједних научно-популарних књига у хрватској науци и култури, каже Петковић.
Право освјежење су, међутим, позоришна умјетничка дијела с Теслом и његовим ликом у њиховом жаришту, гдје се додирују научна креативност с једне и умјетничка машта с друге стране.
У дијелу јавности о Тесли постоји лепеза „научник – геније – ексцентрик – чудак" коју треба напуштати и фокусирати се на основна епистемичка питања нашег времена: Ко је Тесла? Откуд његов изумилачки дар и независна истраживачка душа? Да ли су Теслине интуиције Декартовог типа дошле рођењем и развојем у младости или су развијене и препознате у америчкој фази? Да ли је Тесла у каснијој фази развијао карактеристичну филозофију живота? У којој мјери се у Теслином животу и дјеловању односе инжењерство, политика и филозофија, сматра Петковић.
Недостају нови нови радови
Теслин животни опус броји 116 изворних патената и 164 аналогона патента у 26 земаља свијета. Дакле, свеукупно 280 патената! Његова достигнућа су у пољу електротехнике раширена по модерним технологијама нашег доба: високофреквенцијској расвјети, рендгенском и космичком зрачењу, телевизији, све до савремене ICT или електромагнетске културе.
Међутим, недостају нови научни радови у часописима с међународним рецензијама на трагу Теслиног наслијеђа или лабораторијских истраживања подстакнутих његовим патентима. Недостају монографије о Тесли синтетичког приступа које би почивале на тачним историјским подацима и епистемичким судовима новијег развоја науке и технологије, додаје он.
На питање како се најчешће у хрватској јавности чува сјећање на Теслу, Петковић каже да је хрватска јавност још увијек на почетним методолошким концептима у погледу Тесле, његовог наслијеђа и перцепције. Међутим, направљени су помаци у последње вријеме.
Истиче "више него успјешну културну манифестацију о синергији Тесла – Бошковић" на прелазу 2012 /2013. у Институту Руђер Бошковић. У Техничком музеју у Загребу се већ годинама у данима о Теслиној смрти организују јавно популарна предавања "Дани Н. Тесле", који се оплемењују позоришним представама и експериментима у Теслином кабинету. Праве културне и дидактичке активности покреће већ годинама „Удружење Никола Тесла–геније за будућност". У научној периодици ХАТЗ и ХАЗУ објављени су годишњаци или тематски блокови посвећени Тесли, каже Петковић.
Нема кохерентне стратегије
Сјећање на Теслу најбоље стоји код имена улица, тргова, школа и гимназија.
Дискусије о Теслиној националној припадности су за Петковића бесмислене јер је Тесла био истински космополита. Права питања у свјетлу нових збивања у нашем простору и времену су: Да ли је Теслин космополитизам и морал у сукобу с локалном културом или културама: хрватском и српском, религијском бифуркацијом католичко – православно?, сматра он.
Треба гледати комплементарно утицај хрватске домовине и раног образовања са српским поријеклом по оцу и мајци с православним духовним трагом у дјетињству. Тесла је сам био поносан на обије те компоненте, каже Петковић.
План и стратегија сјећања на Теслу у Хрватској постоји само у фрагментима, а не као кохерентна стратегија на националном нивоу. Стратегија подразумијева развој нове дисциплине "теслалогије на дјелу" која би окупљала доказане научнике али и младе и која би почивала на фундаменталним открићима и идејама Николе Тесле.
Стратегију 'теслалогије' би требало да подржавају и негују министарства, културне институције и универзитети у Хрватској до најважнијих института у Хрватској као што су Руђер Бошковић, Кончар и други. Теслалогија укључује и праћење реализације идеје новог суправодоничног линеарног акцелератора, чија земља производње и финансијери још нису познати.
Истраживања Теслина живота и дјела минимално дотичу његово хрватско исходиште и дјетињство у родној Лици, а хрватски научници који се баве Теслом се слабо или тек понекад наводе у свијету. Статистика је много боља у погледу српских, мађарских, аустријских, све до румунских научника и историчара науке и технологије. Музеј Николе Тесле у Београду је угледно референтно мјесто за Теслино наслијеђе које се учестало наводи у свјетској рецепцији Тесле, закључио је физичар, филозоф и "теслолог", Томислав Петковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
