Научници истражују због чега су се догодиле промjене у спољашњем језгру Земље

Научници указују да уз пажљиву анализу они могу да открију састав стијена и метала који се налазе у унутрашњости.

Једна од тих анализа сеизмичких таласа након земљотреса, који су се догодили у размаку од 20 година на сличним локацијама, откивају на који начин долази до промјена у унутрашњем саставу Земље. Иако нема много податка о дешавањима на великим дубинама, научници покушавају да макар хипотетички дају неке од одговора.

Познато је да спољашње језгро, које је сачињено од течног гвожђа и никла, директно утиче на магнетно поље Земље и штити нас од опасних свемирских зрачења. Због тога је важно да се схвате процеси који се одвијају унутар планете, еволуција њених унутрашњих дијелова и начини на које могу да утичу на људе у будућности.

Гдје је нестао материјал од прије 20 година?

Подаци који су биљежили сеизмолошки апарати приликом оба земљотреса привукли су пажњу научника и подстакли их на размишљање. Наиме, таласи из каснијег земљотреса путовали су један секунд брже кроз исто подручје спољашњег језгра. Због чега се то догодило?

Одмах је било јасно да је дошло до промјене која је омогућила таласима да брже путују, као и да материјал који се ту налазио прије 20 година, сада више није ту. Он је нестао, а замијенио га је неки нови, научницима још увијек непознат материјал.

Геолог Јинг Џоу са Универзитета Вирџинија ријешила је да детаљније испита ту појаву. Она и њен тим су ова необична дешавања анализирали испитивањем СКС таласа који пролазе кроз површину као попречни таласи, улазе у спољашње језгро као уздужни таласи, да би се послије вратили назад на исти начин као што су и прошли кроз површинске слојеве. Како Јинг Џоу тврди, временски период у коме се све наведено десило открило је доста тога.

Промјене у спољашњем језгру Земље

Оба земљотреса су се догодила у близини острва Кермадек, који се налази у Тихом океану, први током 1997. године, а други 2018. године. Након детаљне анализе ових потреса и СКС таласа, Јинг Џоу наводи да су се у спољном језгру почевши од 1997. године ослободили лакши елементи попут водоника, угљеника и кисеоника. То објашњава смањење густине за око два до три посто и нову брзину путовања сеизмичких таласа, преноси РТС.

Ови догађаји су им дали корисне увиде у промјене спољашњег језгра, као и његове конвекције и утицаје на магнетно поље. Научници додају да запажене промјене нису велике, али што више о њима знамо — то боље, пренијела је „Национална географија“.

„Сада можемо да пратимо шта се тачно дешава, а у будућности би смо могли да поставимо још сеизмичких станица како би детаљније испратили тај проток“, рекла је Јинг Џоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.