Научници испробавају оруђа из каменог доба
Истраживачи са Токијског градског универзитета направили су реплике оруђа из каменог доба и употребили их за низ задатака да би видјели како различите активности остављају трагове.
Открили су да нам комбинација макроскопских и микроскопских трагова може рећи како су камене ивице коришћене. Њихови критеријуми помажу да се разликују оруђа за сечу дрва од других активности. Осим тога, датиране камене ивице могу послужити за утврђивање кад су рани људи почели да употребљавају дрвену грађу, пише Phys.org.
За преисторијске људе, напредак у технологији обраде дрвета био је револуционаран. Док палеолитски (рано камено доба) артефакти указују на употребу дрвета за проста оруђа као што су копља или штапови за бацање, каснији мезолитски и неолитски артефакти указују на много комплексније употребе, за изградњу кућа, чамаца, лукова и бунара.
То показује доступност оруђа која омогућавају људима да праве све сложеније дрвене инструменте, нарочито углачаних камених сјекира.
Међутим, док се развијена технологија обраде дрвета генерално сматра повезаном са начином живота у неолитском добу холоцена, почев од пре отприлике 10.000 година, пронађене су сјекире од избрушеног камена из знатно ранијих периода.
На локацијама широм Аустралије и Јапана, пронађени су многи артефакти са избрушеним ивицама из морске изотопне фазе 3 (прије око 60.000-30.000 година). Питање за шта су коришћени у тако раном периоду.
Истраживачи су ради тестирања направили реплике оруђа која су могла бити коришћена у раном горњем палеолиту (пре око 38.000-30.000 година). Ивице су израђене и углачане помоћу техника разбијања и брушења које би биле доступне у то вријеме.
Затим су та оруђа употребљена у 15 различитих активности, укључујући обарање дрвећа, обраду коже и касапљење, као и ношење унаоколо и непажљиво поступање.
Ивице су онда испитане макроскопски и микроскопски. Откривено је да активности као што је сјеча дрвећа остављају карактеристичне, макроскопске фрактуре на камену; фрикција на микронском нивоу између камене ивице и дрвета такође прави микроскопске трагове који се могу користити за дијагнозу.
Иако саме фрактуре не могу показати за шта је оруђе коришћено, комбинација макроскопских и микроскопских доказа може допринијети поузданим закључцима о томе да ли су ивице коришћене за обарање дрвећа.
Истраживачи вјерују да би постојање сличних трагова на ивицама правих артефаката из морске изотопне фазе 3 значило да су људи унаприједили технологију обраде дрвета из знатно ранијих времена него што се тренутно вјерује.
То би измијенило наше разумијевање како су људи из леденог доба користили камено оруђе и како се таква технологија проширила у различите средине, преноси Телеграф Nauka/Phys.org.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
