Наса објавила шта је откривено на површини Сатурновог сателита Титана
ВАШИНГТОН - НАСА свемирски брод Касини, који је од 2004. године био у мисији истраживања Сатурна и његових сателита, укључујући и највећи Сатурнов мјесец Титан, завршио је своју мисију падом на површину Сатурна 2017. године, међутим, дио обимне базе података прикупљених током 13 година истраживања Сатурновог планетарног система тек сада се анализира.
Касини је прикупио нове податке о морима течног угљоводоника на површини Титана, другог највећег мјесеца нашег Сунчевог система и мјеста које се интензивно проучава у потрази за животом ван Земље, преноси Ројтерс.
Титан је обавијен наранџастом маглом и једино је познато небеско тијело поред Земље које на површини има течна мора иако су то масе састављене од азота и органских једињења метана и етана, компоненти природног гаса.
Студија НАСА-е обухватила је три мора близу сјеверног пола Титана: Кракен Маре, које је највеће и покрива подручје слично Каспијском мору, Лигеиа Маре, друго по величини, које је површини слично Великом језеру у Северној Америци и Пунга Маре, величине као Викторијино језеро у Африци.
Хемијски састав ових мора, богатих метаном, варира у зависности од њихове географске ширине.
Студија је такође документовала обим и ширење таласа на површини мора, што указује на активне морске струје, тзв. тидалне струје које се појачавају близу ушћа споредних токова налик ушћима ријека у мора.
Титан, широк 5.150 километара, други је по величини сателит нашег Сунчевог система послије Јупитеровог Ганимедеа и већи је од планете Меркур.
Титан и Земља су једини небеска тијела у Сунчевом систему гдје течност из облака пада на површину, тече као ријека, улива се у мора и језера на површини и испарава назад у атмосферу гдје поново започиње хидролошки процес.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
