Направљен синтетички ембрион миша – нада за будуће третмане неплодности

Након 10 година истраживања, научници су створили синтетички ембрион миша који је почео да формира органе без сперматозоида или јајне ћелије, наводи се у студији објављеној у часопису Nature. Све што је било потребно су матичне ћелије.

Матичне ћелије су неспецијализоване ћелије којима се може манипулисати да постану зреле ћелије са посебним функцијама.

„Наш модел мишјег ембриона не само да развија мозак, већ и срце које куца, све компоненте које сачињавају тијело", рекла је главна ауторка студије Магдалена Зерницка-Гец, професорка развоја сисара и биологије матичних ћелија на Универзитету Кембриџ у Уједињеном Краљевству.

„Невјероватно је да смо стигли овако далеко. Ово је био сан наше заједнице годинама, и главни фокус нашег рада деценију, и коначно смо то урадили", додала је Зерницка-Гец.

„Рад је узбудљив и представља напредак, бави се изазовом са којим се научници суочавају проучавајући ембрионе сисара у материци", рекла је Мариан Бронер, професорка биологије на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени, који није био укључен у студију.

Истраживачи се надају да ће прећи са мишјих ембриона на стварање модела људских трудноћа - од којих многи не успијевају у раним фазама, рекла је Зерницка-Гец.

Посматрајући ембрионе у лабораторији умјесто у материци, научници су добили бољи увид у процес како би сазнали зашто неке трудноће могу пропасти и како то спријечити, додала је она.

„За сада, истраживачи су могли да прате само око осам дана развоја синтетичких ембриона миша, али се процес побољшава и већ смо много више научили, рекао је аутор студије Ђанлука Амадеи, постдокторски истраживач на Универзитету у Кембриџу.

Истраживање се не односи на људе и „треба да постоји висок степен побољшања да би ова открића заиста била корисна", рекао је Беноа Бруно, директор Гледстоновог института за кардиоваскуларне болести који такође није био укључен у студију.

Али, истраживачи виде важну употребу за будућност. Процес се може одмах користити за тестирање нових лијекова, рекла је Зерницка-Гец. Ипак, дугорочно, како научници прелазе са синтетичких ембриона миша на модел људског ембриона, то би такође могло помоћи у изградњи синтетичких органа за људе којима је потребна трансплантација, додала је Зерницка-Гец.

Како је процес изведен

Eмбриону су потребне три врсте матичних ћелија да би се формирале: једна постаје ткиво тела, друга окружује ембрион који се развија, а трећа је за плаценту која повезује родитеља и фетус, према студији.

У лабораторији су истраживачи изоловали три типа матичних ћелија из ембриона и узгајали их у посебним посудама под специјалним тачно одређеним угловима, како би се ћелије спојиле и подстакле на развој.

Из дана у дан могли су да виде како се група ћелија формира у све сложенију структуру, наводе истраживачи.

Међутим, прије него што се пређе на људске синтетичке ембрионе, потребно је обратити пажњу на етичка и правна питања, рекла је Зерницка-Гец. Имајући у виду разлику у сложености између мишјих и људских ембриона, могле би проћи деценије прије него што истраживачи буду у стању да ураде сличан процес за људске моделе,преноси РТС.

Али у међувремену, информације добијене од мишјих модела могле би помоћи у „исправљању оштећених ткива и органа", рекла је Зерницка-Гец.

Мистерија раног људског живота

„Велики број трудноћа пропадне у рано вријеме, прије него што већина жена схвати да је трудна.Тај период је темељ за све остало што слиједи у трудноћи. Ако крене наопако, трудноћа ће пропасти. Али до ове фазе, ембрион створен вантјелесном оплодњом већ је имплантиран у родитеља, тако да научници имају ограничену видљивост у процесима кроз које пролази, рекла је Зерницка-Гец.

„Тај рани период људског живота је тако мистериозан, тако да сада можемо да видимо како се то дешава у лабораторији - у посуди, да имамо приступ овим појединачним матичним ћелијама, да разумијемо зашто толико трудноћа не успије и како бисмо то могли да спријечимо, додала је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.